Alternativni načini ishrane

Nacine ishrane ljudi odreduju pre svega prehrambeni izvori sopstvene zemlje, ponuda namirnica uopšte, finansijske mogucnosti, apetit, starost, pol i vrsta posla.

Neki alternativni nacini ishrane su skoro uvek zasnovani na “iskustvu” - tradiciji, umesto na naucnim saznanjima. Obicno su povezani sa raznim shvatanjima, cak i poslovnim interesima.

Živimo u doba visoke tehnologije, nuklearne energije, razvijene hemije, ali i strahujemo od hemikalija – oksidanasa, raznih aditiva, pesticida, hormonskih rezidua. Strah navodi ljude da “izmisljaju” nacine ishrane, tražeci mogucnost da hranom i vodom zaštite svoje zdravlje i odbrane se od štetnih materija. Oblici alternativnih nacina ishrane su vegetarijanstvo, makrobiotika, celijska ishrana (ishrana astronauta), bioishrana, dijetalna ishrana i mešovita ishrana zasnovana na naucnim principima pravilne ishrane.

Vegetarijanska ishrana

Pristupanje ovakvom nacinu ishrane dovodi do nedovoljnog unosa proteina, kalcijuma, gvožda, joda, vitamina B12 i sl. Nedostatak Fe pospešuje resorpciju teških metala, olova i cinka, a kod žena uzrokuje poremecaje menociklusa. Postoji šest podgrupa vegetarijanskog nacina ishrane:

* Ovolaktovegeterijanci – od životinjskih namirnica jedu samo jaja, mleko i mlecne proizvode
* Semivegeterijanci – jedu mlecne proizvode, jaja, živinu i ribu
* aktovegeterijanci – mleko i mlecne proizvode
* Pescovegeterijanci – jedu mlecne proizvode, jaja i ribu
* Ovovegeterijanc i – jedu samo jaja
* Vegani – ne jedu ništa od životinjskih namirnica

Razliciti su motivi koji navode ljude da jedu samo biljnu hranu (jedni su razlozi moralne, psihološke ili filosofske prirode, ali i zablude; kao drugi razlozi navode se protivljenja mucenja i ubijanja životinja i mišljenja da se uzimanjem animalnih proizvoda dobijaju životinjski instinkti), ali je sigurno da se taj nacin ishrane ne slaže sa principima pravilne ishrane.

Ovovegeterijanci i vegani moraju da obrate pažnju na unos vitamina D, kalcijuma, riboflavina i gvožda, a vegani na unos dovoljno kalorija, kvalitetnih belancevina, vitamina B12 i karnitina (ekstraktivna supstanca mesa vazna za podražavajuce delovanje probavnih organa).

Povremena , kratkotrajna preorijentacija na vegetarijansku ishranu može veoma dobro da deluje na zdravlje i vitalnost ukoliko je propisana od strane nutricioniste i uz povremenu lekarsku kontrolu.

Makrobioticka ishrana

Posebno je planirana prema procentima o ucešcu pojedinih grupa namirnica u dnevnom obroku. U ovakvom nacinu ishrane u najvecem procentu su zastupljena žita i proizvodi od žita, dok uopšte nisu prisutni meso, mleko, jaja i riba. Proteini koji se unose putem žita, povrca i leguminoza nisu kompletni (nemaju sve esencijalne aminokiseline), pa je stoga jasno da ovakva ishrana nije nutritivno izbalansirana. Izbalansiranost se može postici samo izvrsnim poznavanjem svake pojedine namirnice, odnosno njenog kompletnog sastava, a zatim pravilnim kombinovanjem namirnica kako bi se sastavio obrok koji ce obezbediti organizmu sve potrebne nutrijense.

Ucešce odredenih grupa namirnica u dnevnom obroku kod makrobioticka ishrane:

1. Integralna žita – najmanje 50 % dnevnog unosa. Uzimaju se jela od integralnih žita-neglazirani pirinac, pšenica, hleb od celog zrna, testenine od integralnog brašna, jecam, proso, zob, zobene pahuljice, kukuruz, celo kukuruzno brašno, raž i raženo brašno, brašno od heljde. Proizvodi od brašna su teze probavljivi.

2. Supe svakodnevno (5-10 %) se pripremaju. Corbe se prave od raznog povrca uz dodatak morskih algi.

3. Povrce – svakodnevno 25-30 % dnevnog obroka treba da su jela od povrca i to: 3 kuvano povrce (dinstana sa malom kolicinom susamovog ili kukuruznog ulja, kuvano na pari ili peceno), a 1 u obliku svežih ili ukiseljenih salata.

4. Mahunarke i alge – cine oko 10 % dnevne ishrane. Mahunarke sadrže dosta proteina, ali malo minerala pa im pri kuvanju treba dodavati alge, radi lakše probave.

5. Dodatne namirnice – 5-10 % cine druge namirnice kao bela riba, deserti od voca koje uspeva na podrucju gde osoba živi, pržene semenke kao zakuska ili dodatak jelu.

6. Napici – svakodnevno se pije caj od sušenih grancica bilja blage arome (domaci cajevi), od prženog integralnog pirinca, jecma, kafu od maslacka i žita (jecam).

Hrana iz tube (hrana za astronaute)

Posebnom tehnologijom pripremljena je da sadrži sve hranljive i zaštitne supstance. Hrana za astronaute, tzv. hrana iz tube najvece je dostignuce u oblasti ishrane u 20. veku. Tajna je u ishrani celija sto omogucava duže i kvalitetnije življenje. Razni klasicni nacini ishrane ne daju covekovom organizmu sve potrebne hranljive i zaštitne supstance, bez obzira na napore da se svakodnevno obezbedi raznovrsna, kompletna, kvalitetna i ukusna hrana.

Hrana iz tube, kao dopunski izvor hrane raznim nacinima klasicne ishrane, zasniva se na tri glavna cinioca:

1. Kombinacijom celijske i klasicne ishrane potpunije se ostvaruju zahtevi izbalansirane dnevne ishrane. Time se, po formuli izbalansirane ishrane, unose hranljive i zaštitne supstance (oko 63 elementa) u organe za varenje.

2. Programirana kombinovana celijska i klasicna ishrana treba da obezbede optimalno funkcionisanje organa za varenje i stepen iskoristljivosti unete hrane. Dokazano je da dugogodišnja klasicna ishrana izlaze organizam sokovima i trovanju. Tanko crevo (dugacko 5-7 m) sa unutrašnje strane je obloženo crevnim resicama. Usled dugogodišnje nepravilne ishrane te resice se zapuše masnocama, necistocama i toksinima sto znatno smanjuje apsorpcionu moc hrane. Nauka je na putu da celijskom hranom, dobijenom pomocu visoke tehnologije prerade prvenstveno raznih lekovitih biljaka i proširenjem ucesca namirnica u svakodnevnoj ishrani, cisti creva od taloga i necistoca, regeneriše resice i dovodi ih u funkciju.

3. Ostvarivanjem prva dva cinioca stvaraju se uslovi da unesene hranljive i zaštitne supstance stignu do svake celije u organizmu. Na taj nacin se stvara otpornost na sve poremecaje i štetne uticaje u organizmu.

Bioishrana

Treba da znaci optimalan nacin ishrane. Izrazi “bio”, “biološki, “prirodni”, “zdravi” nisu adekvatni za hranu i predstavljaju zloupotrebu. Došlo je do masovnog, sasvim nekontrolisanog razmetanja njima. Takve propagande se treba cuvati, jer oni koji nemaju dovoljno znanja o ishrani iz biologije, a prihvate bioishranu mogu imati itekakvih zdravstvenih i psihofizickih posledica. Zato se ovaj nacin može primenjivati samo kao dopunski nacin ishrane uz savete nutricioniste.

Dijetalna ishrana je ishrana obolelih cija oboljenja zahtevaju posebne dijetalne rezime.

Mešovita ishrana je najraširenija. Obezbeduje raznovrsnost, omogucava jednostavnu i ekonomicnu pripremu hrane i na najbolji nacin, pravilno snabdevanje svim prehrambenim proizvodima i biohemijskim supstancama. najznacajnije je to sto je ovakva ishrana nutritivno izbalansirana.

Vrh stranice