Topic: Mikroskopska gradja covecijeg tela

[lejla]

Mikroskopska gradja covecijeg tela


Tela i organi svih zivih bica sastoje se od celija. celije covecijeg tela, koje su veoma razlicite (izdiferencirane) po svom obliku, sastavu i funkciji, mogu se videti samo pomocu mikroskopa, jer se njihova velicina krece od 2 do 10 mikrona (mikron je hiljaditi deo milimetra). No ima i celija koje su vidljive golim okom (npr. celije nekih misica).

Glavni delovi celije jesu telo, jedro, jedarce. Osnovni sastojak ovih delova je protoplazma, koja je poluprozracna tecnost veoma razlicitog sastava. Deo protoplazme koji se nalazi van jedra i jedarca naziva se citoplazma. Povrsina svake celije prekrivena je opnom koja se zove membrana. Jedro ima loptast oblik i nalazi se obicno u sredini celije ili na onom mestu u celiji na kojem se dogadjaju najvazniji procesi.

celija ima sva svojstva koja karakterisu ziva bica: vrsi razmenu materija, tj. upija hranljive sastojke i izbacuje otpadne materije; reaguje na nadrazaj pa menja oblik, pokrece se; moze da se razmnozava.

Jedro ima vaznu ulogu u razmnozavanju. Ono sadrzi hromozome, koji su nosioci naslednih osobina. Njihov broj je uvek isti, a promene u broju i sastavu hromozoma mogu imati veoma vazan uticaj na dalji razvoj organizma i nasledne osobine.

celije coveka su veoma raznolike. One su u toku svog postojanja, u toku vise miliona godina, postajale sve savrsenije, uzimajuci postepeno svoj danasnji oblik, sadrzaj i funkciju. celije naseg tela su izdiferencirane, tj. svaka od njih moze da obavlja samo odredjenu funkciju. U covecijem telu razlikuju se cetiri osnovne vrste tkiva (tkiva se sastoje od celija), i to;

Epitelno tkivo koje pokriva kako spoljasnje tako i unutrasnje organe i povrsine tela. Glavna uloga ovog tkiva je regulisanje odnosa izmedju tela i sredine u kojoj se telo nalazi, kao i odnosa izmedju pojedinih organa. Kroz epitel se vrsi razmena materija (upijanje hranljivih sastojaka, izlucivanje hormona, izbacivanje otpadnih materija itd.).

Potporno tkivo omogucava stvaranje i odrzavanje oblika pojedinih organa i citavog tela. Moze da bude vise ili manje gusto, elasticno, tvrdo ili cvrsto. Razlikuju se tri vrste potpornog tkiva: vezivno tkivo, koje se nalazi gotovo u svim delovima tela, a sastoji se od vezivnih celija i vezivnih vlakana; hrskavicno tkivo, koje pored celija sadrzi sluzavu belancevinastu masu i sacinjava hrskavicu. Hrskavicno tkivo kod starijih osoba postepeno gubi vodu, pa elasticnost hrskavice opada; kostano tkivo, koje se sastoji od kostanih celija, kolagenih vlakana, kalcijum-fosvata, kalcijum-karbonata i nekih drugih sastojaka. Kostane celije i kostana vlakna cine od 23 do 30% kostane mase.

Misicno tkivo se sastoji od celija koje mogu da se pod uticajem nadrazaja skracuju, a zatim vrate u predhodno stanje. Razlikuju se tri vrste misicnog tkiva: poprecno-prugasto, glatko i srcano. Poprecno-prugasto misicno tkivo (misici) sastoji se od misicnih vlakana. Misicna vlakna sastoje se od vise misicnih celija. U citoplazmi misicne celije nalaze se poprecno postavljena vlakanca. Debljina misicnog vlakna iznosi od 10 do 100 mikrona, a duzina od 2 do 15 cm. Poprecno-prugasta misicna vlakna mogu da se skrate pod uticajem covekove volje do polovine svoje duzine, tako nastaju svi pokreti. Glatko misicno tkivo sastoji se od vretenastih celija, velicine 50 do 500 mikrona, a sacinjava, misice probavnih organa, krvnih zila, koze itd. Ove misicne celije ne reaguju na covekovu volju, vec su podlozne uticaju tzv. autonomnog nervnog sistema: srcano misicno tkivo je slicno poprecno-prugastom, sastavljeno je od kratkih i uzanih poprecno-prugastih misicnih vlakana, koji se kao mreza puteva i staza spajaju svojim krajevima i stvaraju tkivo u vidu mreze. Kontrakcije (skupljanje) srcanog misica su pod uticajem posebnog autonomnog nervnog sistema i ne podlezu covekovoj volji.

Nervno tkivo sacinjavaju nervne celije i potporne celije. Nervna celija je najdiferenciranija, najosobenija, njena uloga je da prima i sprovodi nadrazaje: sastoji se od tela i produzetaka. Produzeci su kratki i dugacki. Kratki produzeci (dendriti) su nastavci njene protoplazme i imaju istu gradju kao i telo. Sluze za odrzavanje veza sa bliskim nervnim celijama. Drugi produzetak naziva se nervno vlakno (neurit), ima veoma mali precnik a veliku duzinu (i do 1m i vise) i oblozeno je zastitnim omotacem koji sluzi kao elektricni izolator. Nervno vlakno sluzi za prenosenje nadrazaja od povrsine tela i organa do centra (mozga) i obratno. Posebna osobina nekih nervnih celija jeste pamcenje i misljenje.

Tecni delovi tela su krv i limfa. Krv i limfa sluze za ishranu organizma, tj. celija.

http://www.svetzdravlja.com/Tekst-260-20-Mikroskopska_gradja_covecijeg_tela.htm

[AyreswinG]

Jako lepo,konacno tekst koji je 100% tacan i proveren.

[mass2]

Tecni delovi tela su krv i limfa. Krv i limfa sluze za ishranu organizma, tj. celija.
Pogresno:krv samo raznosi hranjive sastojke......a limfna tecnost se stvara u limfnim zljezdama ona se sastoji od belih krvnih zrnaca koja stite od raznih infekcija.