GRIP ili PREHLADA
Iako sličnih simptoma, grip nastupa naglo, te se može odrediti tačno vreme nastupa bolesti. Lekova a lečenje se svodi na mirovanje, uzimanje dosta toplih napitaka i vitamina C.
S hladnim danima nastupa kijanje, kašalj, glavobolja, grebanje u grlu. Oni koji obole najčešće kažu da imaju grip, jer su simptomi vrlo slicni ili isti s onima koje izaziva virus gripa (virus influence). Ali najčešće se radi o prehladama ili drugim infekcijama izazvanim adenovirusima (prouzrokuju infekcije gornjih disajnih puteva).
Da bi se lakše razlikovali, navodim simptome prehlade i simptome gripa:
Simptomi prehlade su: osećaj umora, kijanje,i kašljanje i curenje nosa. Nema povišene temperature ili je ona za 1 do 2 stepena povišena. Ostali simptomi: bol u mišićima i grlu, glavobolja i suzenje očiju.
Grip nastaje iznenada, prati ga groznica i povišena temperatura, osećaj slabosti i umora, suv kašalj, bolovi u mišićima, glavobolja, grlobolja, bolne oči. Prvog dana se jave visoka telesna temperatura, bolovi u mišicima, peckanje u grlu i očima, suvi kašalj, šmrkanje ... skoro 100% se radi o gripu. Kod infekcija drugim virusima koji napadaju gornje disajne puteve (više od 200) javlja se kijavica, glavobolja, kašalj, ali barem dan pre porasta telesne temperature.
Efikasnih lekova protiv virusnih infekcija nema, pa se primenjuje lečenje simptoma. To znači da se ublažavaju tegobe:protiv kašlja su sirupi i čajevi, protiv kijavice su kapi za nos, protiv glavobolje i za snižavanje temperature (samo ako je više aod 38 stepeni) aspirin ili paracetamol.
Antibiotici ne deluju na viruse, pa ih ne treba uzimati (česta pojava kod nas).
Bolest treba preležati jer grip može imati i ozbiljne komplikacije. Uzimajte dosta tečnosti i toplih napitaka.
U većini slučajeva ne treba da idete kod lekara osim u slučaju da se jave bol ili pritisak u grudima, nesvestica, dezorjentisanost, uporno povraćanje, jaka glavobolja, uporan kašaljKAŠALJ
Kašalj je najčešći simptom zbog koga odlazimo na pregled kod lekara.
Kašalj je odbranbeni refleksni mehanizam kojim se odstranjuje sekret i strana tela iz disajnih puteva. Međutim može da prati niz različitih akutnih i hroničnih oboljenja.
Najčešći uzroci akutnog kašlja:
infekcije gornjih disajnih puteva (prehlada i akutno bakterijsko zapaljenje sinusa (sinuzitis); veliki kašalj; pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća – HOBP (opstruktivni bronhitis i emfizem pluća); alergijska kijavica, virusne infekcije.
Virusne infekcije gornjih disajnih puteva su najčešći uzročnici akutnog kašlja. Kašalj se javlja usled
stimulacije refleksa kašlja u gornjim disajnim putevima, usled slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, nakašljavanja ili usled oba mehanizma. Nazeb izazivaju virusi, a predstavlja akutni zapaljenski proces sluzokože nosa.
Za lečenje kašlja usled nazeba se koriste: deksbromfeniramin (sedativni antihistaminik) uz pseudoefedrin (nazalni dekongestiv) u toku 7 dana i naproksen (nesteroidni antiinflamatorni lek) u trajanju od 5 dana.
Hroničan kašalj je kašalj koji dugo traje a pri tom se rutinskom dijagnostičkom procedurom ne može otkriti njegov uzrok. U preko 90% slučajeva otkriva se varijanta astme sa suvim kašljem, gastroezofagealna refluksna bolest i sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid jednjaka, pušenje, iritansi spoljašnje sredine, iritacija receptora za kašalj u ušnom kanalu, strano telo u disajnim putevima, psihogeni ili "TIC" kašalj.
Specifična terapija kašlja podrazumeva eliminaciju njegovog uzroka (npr. infekcije), dok nespecifična – simptomatska terapija obuhvata primenu antitusika (preparata za iskašljavanje). Najefikasniji antitusici su opioidi – morfin, kodein, folkodin, metadon, dekstrometorfan ili noskapin, koji imaju česta neželjena dejstva: pospanost, mučninu, zatvor i fizičku zavisnostKAŠALJ
Kašalj je najčešći simptom zbog koga odlazimo na pregled kod lekara.
Kašalj je odbranbeni refleksni mehanizam kojim se odstranjuje sekret i strana tela iz disajnih puteva. Međutim može da prati niz različitih akutnih i hroničnih oboljenja.
Najčešći uzroci akutnog kašlja:
infekcije gornjih disajnih puteva (prehlada i akutno bakterijsko zapaljenje sinusa (sinuzitis); veliki kašalj; pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća – HOBP (opstruktivni bronhitis i emfizem pluća); alergijska kijavica, virusne infekcije.
Virusne infekcije gornjih disajnih puteva su najčešći uzročnici akutnog kašlja. Kašalj se javlja usled
stimulacije refleksa kašlja u gornjim disajnim putevima, usled slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, nakašljavanja ili usled oba mehanizma. Nazeb izazivaju virusi, a predstavlja akutni zapaljenski proces sluzokože nosa.
Za lečenje kašlja usled nazeba se koriste: deksbromfeniramin (sedativni antihistaminik) uz pseudoefedrin (nazalni dekongestiv) u toku 7 dana i naproksen (nesteroidni antiinflamatorni lek) u trajanju od 5 dana.
Hroničan kašalj je kašalj koji dugo traje a pri tom se rutinskom dijagnostičkom procedurom ne može otkriti njegov uzrok. U preko 90% slučajeva otkriva se varijanta astme sa suvim kašljem, gastroezofagealna refluksna bolest i sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid jednjaka, pušenje, iritansi spoljašnje sredine, iritacija receptora za kašalj u ušnom kanalu, strano telo u disajnim putevima, psihogeni ili "TIC" kašalj.
Specifična terapija kašlja podrazumeva eliminaciju njegovog uzroka (npr. infekcije), dok nespecifična – simptomatska terapija obuhvata primenu antitusika (preparata za iskašljavanje). Najefikasniji antitusici su opioidi – morfin, kodein, folkodin, metadon, dekstrometorfan ili noskapin, koji imaju česta neželjena dejstva: pospanost, mučninu, zatvor i fizičku zavisnostGRLOBOLJA (PHARYNGITIS)
Grlobolja je najčešće izazvana zapaljenjem u predelu krajnika. Mnogobrojni su uzroci ali su najčešći virusi ili bakterije. Neki od virusa koji izazivaju grlobolju na sluzokoži usta mogu da izazovu pojavu afti - malih bolnih plikova u usnoj duplji. Može biti izazvana bakterijama (Streptococcus i Arcanobacterium haemolyticum) najčešće kod mladih ljudi i grlobolju prati sitan osip.
Drugi uzroci mogu biti disanje na usta i drenaža sinusa. Ako traje duže od 2 nedelje i pored lečenja može biti znak ozbiljnijeg oboljenja kao što je rak grla ili AIDS.
Najčešći simptomi: bolovi u grlu i problemi sa gutanjem. Moguća je visoka temperatura, mogu da oteći limfne žlezde ispod donje vilice i na vratu a bol se može širiti ka ušima.
Ukoliko je grlobolja izazvana virusima simptomi su blaži i udruženi sa prehladom.
Ukoliko je grlobolja izazvana Coxsackie virusom, mogu se javiti mali plikovi na krajnicima i nepcu. Ovi plikovi pucaju posle par dana, bivaju prekriveni krastama i mogu biti veoma bolni.
Ako je grlobolja izazvana streptokokama, krajnici otiču, obloženi su i sve je praćeno visokom temperaturom, bolom u grlu, neprijatnim dahom a pacijent se oseća veoma slabo.
Lekar dijagnozu postavlja na osnovu simptoma a ponekad je potrebno uraditi bris iz grla.
Način lečenja zavisi od izazivača: ako su grlobolju izazvale bakterije leči se antibioticima,kod grlobolje izazvane virusima, obično se leči samo paracetamolom za skidanje temperature. Simptomi se mogu olakšati sprejevima i tabletama koje sadrže anestetike i antiseptike.
TEMPERATURA
Telesnom temperaturom upravlja hipotalamus. Ako nervni sistem detektuje previsoku spoljašnju temperaturu, obaveštava hipotalamus koji pokreće mehanizme kojima se telo rashladjuje: šire se krvni sudovi u koži čime se lakše otpušta se suvišna toplota. Ukoliko je spoljašnja temperatura niska, hipotalamus potstiče sve procese kojima se zadržava toplota: skupljanje krvnih sudova, drhtanje kojim se povišava telesna temperatura.
Prema dužini trajanja temperatura može biti:
Kratkotrajna - kraće od 2 nedelje, uglavnom povezana sa infekcijama.
Srednje duga - traje od 2 do 3 nedelje, najčešće povezuje sa upalnim procesima.
Dugotrajnim temperaturama koje traju duže od 3 nedelje teško je otkriti uzrok.
Stručnjaci su i dalje u nedoumici da li treba li ili ne snižavati povišenu telesnu temperaturu. S jedne strane postoji mišljenje da je ona "dobra" jer potstiče imuni odgovor organizma i sprečava razvoj mikroorganizama. Takodje olakšava dijagnozu bolesti i njeno lečenje.
Smatra se da su telesne temperature niže od 41 stepeni celzijusa, najcešce bezopasne.
S druge strane postoji suprotno mišljenje je da povišena telesna temperatura izaziva opštu slabost i da može da izazvati druge tegobe: otežano disanje, dehidrataciju, neishranjenost ili neurološke promene.
Niko od nas nema istu telesnu temperaturu u toku celog dana. Najniža je oko 6 sati izjutra a najviša izmedu 16 i 18 sati. Svaki manji porast temperature nije znak da se razboljevamo. Jača telesna aktivnost, plač, obilan obrok, nervoza može povisiti telesnu temperaturu.
February 19, 2008, 09:55:39 PM
