Topic: Mamci i primama

[Atila Hunski]

Jos od momenta kada je poceo da lovi ribu rukama, covek je, posmatrajuci zivot na reci i oko nje, pokusavao da otkrije tajnu uspeha u ribolovu. O tome kolaju mnoge price koje ljudima izvan ribolova mogu izgledati neverovatne, cudne, pa i smesne.Tu su, pored ostalog, i mnogi recepti za spravljanje "sigurnih " mamaca, uzeti mahom iz domace kihinje - uglavnom razni zacini - secer, med, "aleva" paprika, persun, ekstrakti maline, limuna, vanile, anisa i mnogo sta drugo..
    Ova mastovitost ribolovaca nije bez osnova; naime, nepobitno je utvrdjeno da:

1. mirisi privlace ribe - miris konoplje, lana, nane ili anisa, dodat valjku ili kuglicama hleba, povecava mogucnost uspeha u lovu, narocito kada je rec o klenu, saranu, deveriki, linjaku...

2. boja takodje igra vaznu ulogu u lovu - pokazalo se da ribe najbolje uocavaju ljubicastu, plavu i modru boju;

3. specifican vidni ugao ribe zahteva posebnu paznju, pogotovu kada je rec o lovu na salmonidne vrste;

4. vibracije koje stvara predmet krecuci se kroz vodu riba prima tzv.bocnom linijom.

    Osim mamaca biljnog porekla, koriste se mamci zivotinjskog porekla, za koje vaze ista pravila. Ukazacemo na one koji se najcesce srecu i sa najvise uspeha primenjuju.

[Atila Hunski]

Vobleri

 Vobleri su varalice koje svojim izgledom i kretanjem verno imitiraju zivu ribu. Proizvode se prvenstveno od drveta i plasticnih masa, a sastoje se od tela kroz koje je provucena nerdjajuca celicna zica, stabilizatora-pakte, olovnog opterecenja ili kuglica, alkica i jedne do tri trokrake udice. Prema konstrukciji o hidrodinamickim karakteristikama, vobleri se mogu podeliti na: plivajuce-plitkoronece; plivajuce-dubokoronece; tonuce; povrsince i lebdece (suspending). Najpoznatiji proizvodjac ovih varalica je finska Rapala i malo je ribolovaca sa ovih prostora koji u svojoj kolekciji ne poseduju bar nekoliko modela ove kompanije. Zbog toga cu u daljem tekstu opisati karakteristike njihovih najpoznatijih modela.

Vobleri Rapala

Original Floating

Ovo je prvi vobler koji je proizveden u cuvenoj kompaniji Rapala. Rec je o plivajucem vobleru koji veoma plitko zaranja, a pri laganom povlacenju vibrira i na samoj povrsini vode. Iako su se mnogi ribolovci odusevili sa lovnoscu ovoga voblera, mnogi ga nerado koriste zbog nemogucnosti daljeg izbacaja, sto je posledica male tezine istog. Zato cu posvetiti paznju samo najcesce koriscenim velicinama ovog modela.
Velicina 11 je vobler sa najvecim lovnim efektom u vecernjem i jutarnjem povrsinskom varalicarenju smudja na tekucim vodama sve do kasne jeseni. Dobitni dekori su S, B, a nocu i po mutnoj vodi SFC i GFR.
Velicina 13 je najcesce koriscen model pri povrsinskom varalicarenju smudja i stuke na plicim zatravnjenim vodama, a razlog sto ga mnogi ribolovci poseduju je izuzetno visoka lovnost, pa ako se nadjete na pravom mestu u pravo vreme sa ovim voblerom, skoro da ne mozete omanuti. Prelivi i brzaci su mesta gde najbolje pokazuje svoje karakteristike. U dekorima P, FT i GFR je neodoljiv za stuku na zamucenim stajacim vodama, a smudj ga najradije napada u SFC, B, GFR i S dekoru.
Velicina 18 je prvi izbor za varalicarenje stuke na zamucenim stajacim vodama. Iako izgleda preglomazna, ovu varalicu kilasice napadaju bez respekta u dekoru R i FT.
Mogu da zamislim kakav je odjek kod ondasnjih ribolovaca izazvao ovaj vobler koji i danas mnogi sa uspehom koriste na vodama gde je mnogo manje ribe, u poredjenju sa vremenom kada ga je izdeljao Lauri Rapala.

Shad Rap

Ovaj model je plivajuce-zaranjajuci vobler koji imitira ribicu zvanu sed, slicnu nasoj deverici. Izradjuje se u dve verzije, plitko-zaranjajucoj "shallow runner" i dubokoronecoj "deep runner", koje se proizvode u duzinama od 5 do 9cm. Dubinu zaranjanja dubokoronca proizvodjac je utvrdio troling metodom i ona je nesto veca od dubine koja se postize pri obicnom varalicarenju. Stoga ne treba slepo verovati podacima sa ambalaze voblera.

Shad Rap Shallow Runner

Velicina 5 je vobler siroke primene u lakom varalicarskom ribolovu. U boji S i SD je efikasan u lovu bucova u svim uslovima. Dobro se pokazao i u povrsinskom nocnom lovu smudja i to pogotovo u maju i junu, mesecima kada su kederi nesto sitniji. Ovaj plivajuci plitkoronac roni do 0,5m ispod povrsine vode.
Velicine 7 i 8 zaranjaju do 0,8m. Efikasne su u jutarnjem i vecernjem varalicarenju krupnih bucova. Smudj ih rado napada u brzacima, a najvecu primenu imaju u ribolovu oko potopljenih stabala i prepreka u vodi.
Devetka je odlican vobler za krupnog smudja u dekorima SFC, CW, S. Takodje je dobar za varalicarenje soma (iako je "mutava", tj. nema zvecku), lov stuke na stajacim vodama, povlacenjem paralelno sa obalom, uz pojas trske, trave, lokvanja i stabala u vodi. Dubina zaranjanja pri optimalnoj brzini povlacenja je oko 1m.

Shad Rap Deep Runner

Pri optimalnoj brzini povlacenja petica zaranja na oko 1,5m. Strme obale i nagli prelazi iz plicaka u dubinu su prava mesta za njegovu upotrebu. Vodjen paralelno sa strmom obalom zaranjajuci u srednje slojeve kretace se u zoni napada smudja.
U velicini 7 i 8 zaranja oko 2-2,5m. Primena je ista kao kod manje petice, samo za vece dubine, zamucenu vodu i tmurnije vreme. Idealan je za uzvodno povlacenje duz brezina. Njegovu lovnost mozemo pojacati ako ga koristimo u agresivnijim dekorima kao sto su: SFC, FT, CLN i slicno jer na tim dubinama gde ovaj vobler roni vidljivost je dosta smanjena.
Velicinu 9 mnogi izbegavaju zbog zablude da je prevelik, zaranja oko 3m. Vetar, mutna voda i nagla dubina su uslovi za upotrebu dubokoronece devetke. Uzvodnim povlacenjem iz camca moguca je kontrola bokova podvodnih gomila ili grebena u varalicarenju smudja. Som ga napada bez obzira na boju, a na dubljim i nezatravljenim vodama primenjiv je za varalicarenje stuke pri dnu.

Da bi bili uspesni u ribolovu sa ovim varalicama, moramo veoma dobro ukomponovati navike ribe i karakteristike voblera sa kojima lovimo. Primera radi, ako je povrsina vode glatka bez ikakvih znakova aktivnosti ribe, pravilno je da koristimo dubokoronece modele sa kojima mozemo pretraziti slojeve vode iznad samog dna. Plitkoronece voblere treba koristiti ako je aktivnost grabljivice uocena pri samoj povrsini vode.

Husky

Izradjuje se od balze u jednoj velicini duzine 13cm i tezine 11gr, u plivajucoj (floating) varijanti. Zaranja oko 0,8m. Odlican za lov smudja u predvecernjim i nocnim satima, kada je smudj aktivan pri povrsini vode. Povlacen uz pojaseve biljnog rastinja u dekorima P i FT bice neodoljiv mamac za stuku.

Husky Jerk

To je suspending (lebdeci) vobler cija je tezina precizno odredjena, odnosno izbalansirana sa tezinom vode. Zbog toga se ovaj vobler koji se izradjuje od plastike zadrzava ili ostaje u sloju vode na koji je zaronio i posle prestanka vodjenja. Izradjuje se u velicinama 8, 10 i 12. Zaranja na oko 1,5m. Proizvodjac ga preporucuje za tehniku vodjenja "kreni-stani" (tkz. dzerkovanje) koja daje najbolje rezultate sa neutralnim (suspending) voblerima na sporo tekucim i stajacim vodama. Na nasim vodama najvecu primenu ima u varalicarenju smudja i stuke, na povrsinskim i srednjim slojevima vode. U ugradjenoj komori ima vise manjih kuglica koje emituju diskretne zvucne efekte koji kombinovani sa visokom vibracijom i atraktivnim dekorima iritirajuce deluju na cula grabljivice. Sem visoke lovnosti koja je dokazana u ribolovu smudja, ovaj "plastikaner" poseduje vrlo znacajnu prednost u odnosu na ostale voblere izradjene od balze, a to je lakse ubadanje trokrakih udica u celjust ribe. Naime, prilikom udarca grabljivice (pogotovo smudja) na vobler od balze dolazi do jaceg stiska i utiskivanja zuba u telo voblera, pa ribolovac ostaje nemocan pri kontri i pomeranju voblera u celjustima ribe. Kod plasticnih voblera grabljivica je nemocna pri utiskivanju zuba, pa vobler prilikom kontre lakse sklizne i bolje zabode trokrake udice u celjust ribe.

Jointed

To je dvodelni vobler, zivahne akcije sa vecom amplitudom vibracije. Izradjuje se od balze, u tonucoj i plivajucoj verziji.

Rapala Jointed Floating je plivajuci vobler i proizvodi se u velicinama 7, 9, 11 i 13.
Sedmica se primenjuje u ribolovu basa i stuke na stajacim vodama, na mestima gde trava dopire skoro do povrsine.
Devetka je vobler kojim se mogu postici iritirajuci efekti sporim povlacenjem i paranjem povrsine na stajacim vodama, pri varalicarenju stuke. Ovakav nacin vodjenja je narocito atraktivan u danima bez vetra kada je povrsina vode glatka.
Velicine 11 i 13 su veoma upotrebljivi vobleri u kasnom jesenjem ribolovu stuke na plitkim i delimicno zatravnjenim barama, kanalima i kubicima. U toku dana stuka manje sumnjicavo napada voblere u bojama S i P, a u sumrak izazovniji dekori su F, GFR i SFC. U ribolovu smudja primenjivi su po mutnoj vodi i nocu, vuceni lagano uz obalu ili po ivici brzaka i povratnog toka.

Rapala Jointed Countdown (sinking) je tonuci dvodelni vobler i proizvodi se u velicinama 7, 9, i 11.
Sedmica je veoma lovan vobler u jutarnjem varalicarenju bucova brzim povlacenjem preko limana i povratnog toka i to u boji S. Efikasan je i u lovu smudja u sumrak, pri blago zamucenoj vodi.
Devetka je pravi izbor za varalicarenje smudja, aktivnog na dubinama do tri metra, u uslovima slabe vidljivosti. Zamucena voda i uzvodni vetar pred mrak, pravi su uslovi za njegovu upotrebu, pri cemu je boja nevazna.
Velicina 11 je vobler kojeg vodjenog pri dnu, na stajacoj dubljoj vodi napadaju krupne stuke. Na stajacoj i tekucoj vodi nocu ce ga napadati som i smudj, narocito u mutnoj vodi i pri jakoj kosavi. Bez sumnje to je vobler za kapitalne grabljivice.

Fat Rap

Ovaj model je jedan od najstarijih pa nije nikakvo cudo sto se izradjuje od balze u nekoliko verzija, a to su: Mini Fat Rap; Fat Rap Shallow Runner; Fat Rap Deep Runner; Rattlin Fat Rap. Kruskastog je oblika i poseduje dosta jaku i odsecnu vibraciju.
Mini Fat Rap se proizvodi u duzini 3cm. Ovaj model kod nas nema siru primenu, pa je veoma retko zastupljen u kutijama ribolovaca.
Fat Rap Shallow Runner je plitko roneci, brzo izranjajuci plivajuci vobler. Proizvodi se u velicinama 5 i 7, zbog svojih hidrodinamickih osobina primenjiv je i efikasan u lovu basa, oko lokvanja, granja i cistina u travi. Sedmica je osim za varalicarenje basa efikasna u lovu stuke oko potopljenih stabala, uz pojas trave i trske oko lokvanja, narocito u bojama CW, GFR, P, a u sumrak i SFC.
Fat Rap Deep Runner je brzo izranjajuci dubokoronac i proizvodi se u velicinama 5, i 7. Solidna tezina i duboko ronjenje omogucuju daleke izbacaje i kontrolu nezatravnjene duboke stajace vode. Zdepasto telo i velika zapremina omogucavaju brzo izranjanje i promenu dubine vodjenja u zavisnosti od konfiguracije dna. Manji model je primenjiv u dubljim nezatravnjenim vodama, u varalicarenju basa. Sedmica je, osim za lov basa, upotrebljiva i za varalicarenje stuke na dubljim mestima sa izrazenim reljefom dna i vecim preprekama u vodi. Zbog vece amplitude vibracije pogodan je za koriscenje u mutnoj vodi.
Rattlin Fat Rap je verzija kojoj je ugradjena komora sa kuglicama koje zveckaju i dodatno nadrazuju cula grabljivica. Na ovaj zvececi dubokoronac je ulovljeno mnogo somova.
Down Deep Rattlin Fat Rap je izrazito dubokoroneci vobler sa zveckom. Proizvodjac ga preporucuje za lov u vodama dubljim od sest metara, a najvecu primenu ima u lovu soma na vecim vodama.

[Atila Hunski]

Vulfove musice

Li Vulf (1905-1991) je jedan od najznacajnijih musicara dvadesetog veka. Bio je to znatizeljan i neustrasiv covek ogromne energije. U svom dugom zivotu ispunio je skoro sve snove koje jedan musicar moze da ima: ispitivao je neistrazene krajeve i nepoznate reke, lovio na najekskluzivnijim vodama na zemljinoj kugli, spadao medu ljude koji su na musice uhvatili najvise lososa u istoriji. Nema smisla nabrajati dalje, jer Vulf je bio prvi u mnogo cemu. Na ovaj ili onaj nacin njegov uticaj stigao je do svakoga od nas, ne samo musicara vec i svih ostalih ribolovaca. Pitate se, mozda, kako je to moguce? Odgovor je vrlo jednostavan - Li Vulf je izmislio ribarski prsluk u danasnjem obliku. Verovatno iz prakticnih razloga, takve prsluke sve vise nose i ljudi koji se ne bave ribolovom.

Do nas su prsluci stigli relativno skoro. Oni su, medutim, izmisljeni jos tridesetih godina, godinama su smatrani opremom "samo za musicare", ali su vremenom svi shvatili koliko je to koristan deo garderobe. Druga stvar po kojoj ce Li Vulf biti zapamcen je njegova borba za zastitu reka i riba u njima. On je prvi zapoceo sa promovisanjem pokreta "uhvati i pusti" (catch and release, skraceno C&R), koji je postigao ogroman uspeh na mnogim vodama u svetu. Sve je zapocelo kada je Vulf objavio danas cuvenu parolu da "su ribe previse dragocene da bi bile upecane samo jednom". Ovaj pokret je zapoceo u SAD, gde su neke izvanredne pastrmske reke u periodu odmah posle Drugog svetskog rata bile opustosene, sto sportskim ribolovom a sto krivolovom. Doslo se do toga da je na njima ulov postao mali ili nikakav, a broj ribolovaca se uvecavao velikom brzinom. U narednim godinama C&R se pokazao kao pravo resenje, tako da se danas na vecini vrhunskih voda sirom sveta podrazumeva da se sve ribe moraju neozledene vratiti u vodu. Od nedavno C&R se i kod nas praktikuje na nekim rekama (Gradac, Grza).

Prvi rezultati su vrlo ohrabrujuci i smatramo da bi veci broj nasih salmonidnih reka valjalo zasititi na taj nacin, kao sto je vec ucinjeno na mnogim jezerima za lov sarana. Grey Wulff Ipak, ono po cemu ce se musicari najcesce secati Li Vulfa je serija musica koje po njemu nose ime. On nije zeleo da se te musice zovu tako, ali je njegov prijatelj Dan Bejli insistirao na tome. Bejli je kao profesionalni vezac musica i vlasnik poznate prodavnice ribarske opreme odmah video da se radi o musicama kakve ranije nisu postojale, ali i da ce se one sigurno bolje prodavati kada budu nosile Vulfovo ime. Ove musice nastale su 1929. godine i prvo su se pojavile Grey Wulff (siva) i White Wulff (bela). Originalno, one su nastale kao imitacija jedne vrste jednodnevki (iz familije Isonychia); siva kao imitacija subimago, a bela imago faze. Njihove komponente su sledece:

Grey Wulff

Udica: za plivajuce musice, velicine od 20 do 2

Rep: dlaka iz repa jelena (bucktail) smede boje

Telo: sivi dabing od dlake sa tela kunica

Krila: dlaka iz repa jelena (bucktail) smede boje, krila stoje uspravno i razdvojena su

Nozice: gusto i bogato namotano sivo plavo (blue dun) pero sa vrata petla.

White Wulff

Udica: za plivajuce musice, velicine od 20 do 2

Rep: dlaka iz repa jelena (bucktail) bele boje

Telo: beli dabing od dlake sa tela kunica

Krila: dlaka iz repa jelena (bucktail) bele boje, krila stoje uspravno i razdvojena su

Nozice: gusto i bogato namotano pero sa vrata petla bele boje sa crnom prugom u sredini (badger).

Ono sto je bilo novo kod tih musica je izrada krila i repa od dlake na plivajucim musicama. Danas to nije nista cudno, ali u to vreme bilo je revolucionarno. Time je postignuta bolja plovnost i trajnost musice. Pored toga, znacajno je i to da su ovakve musice postale upadljivije, kako za ribe tako i za ribolovca. Zbog tih osobina Wulff musice se do danas smatraju odlicnim za lov na brzacima, ne samo kada se roje jednodnevke, vec kao imitacije "sirokog spektra". Neki ribolovci su stekli toliko poverenje da druge plivajuce musice ne koriste. Njihov "kum", danas pokojni Dan Bejli, smatrao da pored Wulff musica druge nisu potrebne za lov na povrsini. Vulf i Bejli su u toku dve godine, 1929 i 1930, osmislili celu seriju Wulff musica.

Za razliku od drugih slicnih serija, koje su ponekad nastajale decenijama, ova je nastala za kratko vreme i do danas se koristi u neizmenjenom obliku. Ostale verzije koje su tada nastale su: 1. Grizzly Wulff, sa repom i krilima od braon dlake jelena, telom svetlo zute boje i nozicama od petlovog pera grizli boje.2. Black Wulff, sa repom i krilima od crne dlake jelena (ili losa), telom crne boje i nozicama od petlovog pera tamno ride boje sa crnom prugom u sredini (furnace)4. Brown Wulff, sa repom i krilima od braon dlake jelena, telom braon boje i nozicama od petlovog pera braon (tamno ride) boje.5. Blonde Wulff, sa repom i krilima od dlake elka, telom svetlo zuto-smede boje (ginger, boja gline) i nozicama od petlovog pera svetlo zuto-smede boje.6. Royal Wulff, sa repom i krilima od braon dlake i krilima od bele dlake jelena, telom Kraljevskog Kocijasa (dva dela sa namotajima paunovog pera i crveni pojas izmedu njih) i nozicama od petlovog pera ride crvene boje.Ove musice postale su siroko popularne posto ih je Ray Bergman opisao u klasicnoj knjizi "Trout" (1938). Vulfov prijatelj Bergman je u to vreme bio veliki autoritet, a posto su musice zaista bile izuzetno lovne i trajne, nista nije moglo da zaustavi njihovo sirenje...

[Atila Hunski]

Crveni prelac

Svim musicarima poznati su prelci, polno zrele jednodnevke, koje mogu da se jave u velikim rojevima i da masovno polazu jaja na povrsini vode. U toj fazi zivota krilate jednodnevke postaju pristupacna i omiljena hrana za pastrmke. Ribolovci su ovu pojavu odavno primetili i odgovarajuce imitacije postoje vec vekovima. Posebno mesto medu tim imitacijama zauzima Crveni prelac (Red Spinner), koji predstavlja imitaciju velikog broja vrsta jednodnevki iz familija Baetdae, Ecdyonuridae, Siphlonuridae, Leptophlebiidae i Ephemerellidae. Upravo zato predstavlja jednu od najuniverzalnijih musica. Prvi autori koji su na ovim prostorima pisali o musicarenju, Rikard Hafner (1953) i Jovan Petrovic (1971), ovu musicu su svrstali medu univerzalne priklonili se opsteprihvacenom stavu o lovnosti ove musice. Oni su naveli i standardni recept za vezivanje Crvenog prelca:Udica: 16-10


Crveni prelac po standardnoj recepturi




Telo: crvena vuna ili svila

Rebra: zlatna zica ili lameta

Rep: nekoliko isperaka crvenog petla

Krila: isecci iz krilinih pera sive boje, obicno od divlje patke ili cvorka

Noge: vratno pero crvenog petla

Potpuno isti recept za vezivanje navodi i Courtney Williams (1949). Ovaj autor, u svom poznatom "Dictionary of Trout Flies", navodi da se Crveni prelac, kao vlazna ili suva musica, moze naci u kutijici svakog musicara i da je ta musica stara vise stotina godina. On, kao mogucu varijaciju, navodi Crvenog prelca bez krila, vezanu sa telom od crvene dlake foke i noicama od plavo-sivog petlovog pera. Vazni autori svog vremena, Edmonds i Lee ("Brook and River Trouting", 1916) pod imenom Crveni prelac daju sledecu musicu:




Udica: 14

Krila: vrhovi pera grizli petla

Telo: crven konac sa dabingom od kestenjaste vune

Rebra: cetiri namotaja zlatne zice

Rep: dva isperka iz tamno crvenog petlovog pera

Noge: tamno crveno petlovo pero

Oni navode da je musica dobra u periodu od jula do septembra. Iduci unazad, dolazimo do prve knjige u kojoj se spominju prelci (spinners). Alfred Ronalds (1836) u "The Fly-Fishers Entomology" navodi da se Crveni prelac vezuje na udici 14 sa telom od crveno-smede svile koje je porebrano zlatnom zicom, repom od dva petlova pera crvene boje, krilima od divljeg patka i nogama od crvenog petlovog pera. Ovaj autor navodi i drugu verziju pod imenom Veliki crveni prelac kojom se imitiraju krupnije vrste jednodnevki. Ta musica se vezuje na vecoj udici (12, 10) od slicnih komponenti kao prethodna, ali joj se telo pravi od crveno-braon dabinga od svinjske dlake (misli sa na vunastu zimsku dlaku)...

[Atila Hunski]

Spineri

Spinerbeit su varalice koje se sastoje iz dva dela. Zica u obliku slova Y ili V razdvaja gornji deo koji je leptir i donji koji je udica sa jigom, dlakom, gumenom kicankom ili necim trecim. Spinerbait je odlicna varalica. Moze biti vucena ravnomerno pri razlicitim brzinama, ali isto tako mogu biti vuceni sa stani-kreni akcijom. Dodatni efekat kod ove tehnike je da se pri slobodnom padu leptir i dalje okrece pa riba vrlo cesto napada ovu varalicu dok slobodno rotira ka dnu. Ova tehnika se zove helikopter i veoma je dobra kada se koristi u rupama u travi gde se spinerbait pusta u slobodnom padu do dna. Pri jako brzom namotavanju, spinerbait ide ispod same povrsine, praveci svojim leptirom turbulenciju na povrsini sto veoma privlaci ribu. Ova tehnika koja se zove "bass buzzing" je odlicna za basa oko trave i kamenja.

Spinerbeit je varalica koja moze da uhvati ribu kada se sve ostale pokazu neefikasne. Zbog nacina na koje su napravljeni, spinerbaiti nemaju tendeciju da kace travu, pa su dobar izbor za pecanje u travnatim terenima. Vrtilica je takodje preporucljiva kada se koriste ove varalice za spining priborom.Spinerbaiti sa jednim leptirom koji je zakacen za gornju "ruku" je na neki nacin standardni spinerbait. Leptir moze biti zakacen direktno za ruku ili za vrtilicu. nacin na koji je leptir zakacen, odrazava se na performance i na nacin na koji ce varalica raditi. Ako je zakacen direktno za zicu, vibracije i okretanje leptira ce biti vece i sire, kreirajuci time vece vibracije, sto je bolje za ravnomerno namotavanje. Leptir zakacen za vrtilicu je bolji za helikopter i za stani-kreni tehniku pogotovu u dubokoj vodi. Razmak izmedju leptira i udice je veoma vazan.

Spinerbaiti ne kace mnogo travu ali sto je leptir blizi udici ta osobina se pojacava. Neki ribolovci saviju zicu tako da rotirajuci leptiri svaki put zakaci udicu sto daje varalici ritmican zvuk, koji poboljsava efikasnost varalice. Takodje obicna gumica zakacena jednim krajem za barb na udici a drugim za okce gde se kaci varalica, cini spinerbaita skoro 100% otpornim na travu. Kada su velike vibracije potrebne da bi se privukla paznja ribe, nista nije bolje od spinerbaita sa dva leptira. Obicno je gornji leptir zakacen za vrtilicu a donji za zicu i ovo je odlicna varalica za pecanje po travnatim terenima.Varalicanje je aktivno i uzbudljivo pecanje. Ribolovac na dubinsko ili plovak retko oseti slast ribe koja uhvati varalicu dok vam je stap u ruci. Kontra pri tome je obavezna, a njena jacina zavisi od ribe koju pecate i pribora koji koristite. Udice na varalici moraju biti uvek ostre i njihovo cesto ostrenje je preporucljivo. Licno ostrim udice svakih petnaestak minuta ako pecam gde ima trave, kamenja ili granja. I obavezno posle svake izvadjene ribe.

Obratite paznju na ribolovce oko sebe pri zabacivanju varalice.

[Atila Hunski]

Povrsinski vobleri

U ovu kategoriju spadaju svi vobleri koji rade na povrsini stvarajuci buku bilo rasprskavanjem vode, guranjem vode, pravljenjem talasa, buckanjem ili na bilo koji nacin uznemiravaju povrsinu vode. Tehnicki, i dartersi i popersi spadaju u ovu kategoriju ali su to dovoljno vazne i dobre varalice da se posebno spomenu. Sve ove varalice u principu rade mnogo bolje po mirnoj vodi bez talasa, dok neki prave dovoljno "buke" da se mogu koristiti i po vecim talasima. Mozda najbolje vreme za koriscenja povrsinskih varalica je oblacno bez vetra i toplo vreme.Vecina povrsinskih varalica zavisi od ribolovca koji im daje akciju, bilo cimanjem stapa ili nekom drugom tehnikom.

Ipak, postoji par povrsinskoh varalica koje je dovoljno jednolicno vuci i one ce davati akciju same od sebe. Jitterbug i Crazy Crawler su dve mozda najpoznatije varalice iz ove kategorije i to najvise zbog njihove efektivnosti. Obe su odlicne varalice pogotovu za nocno pecanje. daleki zabacaj i ravnomerno vucenje varalice je taktika dovoljna sama po sebi da uhvati ribu. Ipak i ove varalice se mogu koristiti sa razlicitim tehnikama, od kojih ritmicna pauza daje odlicne rezultate. Suprotno ovim varalicama, takozvani "stick baits" nemaju nikakvu akciju same po sebi i zavise od ribolovca koji im daje akciju cimanjem vrha stapa. Zbog ovoga nisu dobar izbor za nocno pecanje vec samo po danu, barem dok ne steknete iskustvo da mozete pecati sa ovim varalicama samo na osnovu zvuka koji proizvode bez da ih vidite.

Pri ravnomernom namotavanju najlona ove varalice ce kliziti po vodi u ravnomernoj linije nicima ne privlaceci paznju ribe, ali ako se vuku sa ritmicnim cimanjem vrha stapa, pocece da daju nepravilnu "kreni i stani" akciju koja moze da privuce veliki broj razlicitih vrsta riba. Na zalost ove varalice nisu deo pribora vecine ribolovaca iako mogu biti izuzetno efektivne, barem koliko i ostale vrste varalica. Neke vrste ovih stick baita su opremljene sa malim propelerom na pocetku, kraju ili sa obe strane.

Bez razlike na oblik tela varalice, propeleri vecinu riba privlace zahvanjujuci grgutavom, zvonastom zvuku propelera.Propeleri kod ovih varalica se okrecu u suprotnim pravcima, jedan u pravcu kazaljki na satu a jedan u suprotnom pravcu. Ovosprecava turbulenciju i umotavanje najlona, i daje varalici zivopisnu akciju.

[Atila Hunski]

Plutajuci vobleri

Pri namotavanju najlona ovi vobleri ce se spustati do odredjene dubine. Medjutim, kada se namotavanje najlona zaustavi, oni ce polako poceti da plutaju nazad prema povrsini vode. Plutajuci vobleri su laksi i mnogo efikasniji za upotrebu od onih koji ce tonuti kada se zaustavi namotavanje najlona. Mozda je najbolje poceti namotavati najlon sa jednim ostrijim trzajem vrha stapa na gore, pracenim srednje sporom brzinom namotaja najlona. Velika brzina nije preporucljiva kod ovih varalica.

Do koje dubine ide vobler se uvek moze procitati u propratnom uputstvu koje dolazi sa varalicom. Nacin na koji su vobleri dizajnirani gotovo je nemoguce spustiti ih na vise od 35 fita ( 11 metara). Vecina regularnih voblera ne prelazi dubinu od 12 fita (4 metra). Za pecanje na vecim dubinama mozda je bolje resenje neka druga vrsta varalica, a u svakom slucaju vobleri se mogu otezati postavljanjem olova na najlon ispred, ili ako se peca iz camca uz upotrebu downriggersa, diving planer ili zica umesto najlona. Plutajuci vobleri su mozda najefektniji kada se vuku po samom dnu , udarajuci plocicom i odskakujuci po dnu. Dugacka plocica koja se nalazi pod ostrim uglom na dole, izdize trokrake iznad podvodnih objekata, sprecavajuci ih da se zakace za njih.

Cak i ako se varalica zaglavi ili osetite da ce se zaglaviti u neki podvodni objekat ili travu, samo opustanje najlona, moze otpustiti varalicu sa dna, koja tada pocinje plutati prema povrsini. U prvo vreme moze biti tesko razlikovati zakacinjanje za dno od udarca ribe, ali se iskustvo vrlo brzo stekne.

Kod pecanja nekih vrsta riba sa ovim varalicama kao bas, stuka ili maski dobro je ostaviti varalicu da miruje na povrsini nekoliko sekundi pre nego se pocne namotavati najlon. Ove ribe imaju tendenciju da napadnu varalicu u stanju mirovanja.

[Atila Hunski]

Plivajuci vobleri

Ovi vobleri imaju akciju koja je ugradjena u njima od samih proizvodjaca. Samim tim dovoljno ih je zabaciti i samo namotavati najlon i ovi vobleri ce sami od sebe bez uticaja bilo kakve radnje ribolovca proizvoditi razne vrste vibracija. Ipak, iskusni ribolovci znaju da i pored ovoga vobleri ce raditi mnogo bolje pod uticajem lepeze raznih tehnika koje se mogu koristiti pri upotrebi ovih varalica. Razlicite brzine vodjenja voblera, cimanja vrha stapa, pod razlicitim uglovima i sa razlicitim pauzama su neke od tehnika upotrebe ovih varalica.

U pocetku ovo moze izgledati kao komplikovano ali u sustini ne treba mnogo vremena utrositi na eksperimentisanje da bi se nasla prava kombinacija i tehnika za upotrebu voblera. Vobleri se dele na vise vrsta od kojih je svaka proizvodi razlicite vrste vibracija i time privlaci veliki broj razlicitih vrsta riba. Svaka vrsta voblera unikatna po obliku tela daje razlicite vibracije. Dvodelni vobleri cilindricnog oblika tipa Rapala proizvode izuzetno jake i visokofrekventne vibracije, koje mogu naterati i isprovocirati ribu u napad, cak i onda kada je riba nezainteresovana za jednodelne voblere. Ovi vobleri mogu biti dizajnirani da plutaju ili da tonu kada miruju, ipak dubina do koje idu ovi vobleri je svakako veoma vazan faktor u njihovim performansama. Zato ih neki ribolovci i dele na plutajuce, povrsinske, srednje i dubinske voblere. Odlicni vobleri su takozvani "countdown" ili vobleri koji tonu odredjenom brzinom u sekundi, kao i "suspend", odnosno vobleri sposobni da kada zarone, ostanu u istom mestu i u istoj dubini kada se prestane sa namotavanjem najlona. Ove dve vrste voblera daju pazljivom ribolovcu mogucnost da veoma sistematski i precizno istraze bilo koju dubinu. "Countdawn" vobleri imaju specificnu brzinu tonenja koja je oznacena u propratnom uputstvu. Najcesce je to jedan fit (30 cm.) u sekundi, ali ta brzina varira kod raznih proizvodjaca i tipova ovih voblera.

Dubina na kojoj ide suspended vobler se moze izmeriti na sledeci nacin. Na mestu na kome vam je poznata dubina do dna, zabaciti voblera i pratiti pri kojoj brzini i zakoliko vremena ce varalica dotaknuti dno. Iskusni i pazljivi ribolovci koji poznaju ove varalice koriste ih za pecanje na tacno odredjenim dubinama. Obe vrste daju odlicne rezultate kada se koriste sa cimanjem. Pogotovu za basove. Pauza u kombinaciji sa cimanjem je odlicna taktika za sve vrste grabljivica.

[Atila Hunski]

Leptiri

Leptirice su varalice koje privlace ribe bljeskom i vibracijama koje proizvodi rotirajuci leptir. Upotreba leptirica sa spinkast priborom zahteva upotrebu vrtilice. One proizvode veliku turbulenciju pa okretanjem oko svoje ose mogu ostetiti najlon. Vrtilica moze biti bilo gde postavljena. Moze se postaviti odmah ispred varalice,isto kao i tridesetak cm. ispred varalice, sto je mozda i bolje jer imace manje uticaja na rad i balans leptirice kao i na njenu imitaciju ribice, ako je manja leptirica u pitanju.

Ako pecate basa ili stuku sa teskim leptiricama, vrtilica ispred same varalice nece imati nikakvog uticaja na nju. Vecina leptirica je napravljena sa trokrakim varalicama. Jednokrake mogu biti bolje resenje za pecanje salmonida u manjim rekama, a i leptirica sa jednokrakom se manje mrsi oko najlona pri zabacaju, lakse se odmrsuje a i efikasnost zabadanja pri kontri moze biti veca.Leptirice privlace ribu kako vibracijama koje proizvode, tako i zvukom. Odsjaj leptira imitira krljust manje ribe u begu, ili moze naterati ribu da je napadne iz radnolosti kao i u samoodbrani. Rotirajuci leptir proizvodi zvonast zvuk koji cak i ljudsko uvo moze cuti. Takodje proizvode i zvukove koje ljudsko uvo ne moze cuti, ali riba moze osetiti svojom lateralnom linijom. Leptiri se prave u raznim vrstama, oblicima, bojama od kojih nisu svi jednake kvalitete. Velicina i oblik leptira odrazava se na rotacionu brzinu i ugao pod kojim varalica ide.

Na jacinu vibracija i zvuka, i na brzinu varalice. Sto je leptir kraci i siri, brzina je sporija, kao i ugao rotiranja koji ce biti visok. Duguljasti a uski leptiri se okrecu mnogo brze nego siroki leptiri. Sto je veca povrsina leptira, teze ce se okretati kroz vodu, i otpor je mnogo veci., pogotovu u brzoj vodi. To znaci da nece tonuti brzo, niti ce ostati duboko u brzoj vodi. Duguljasti leptiri su preporucljiviji u brzoj vodi, kao i u travi, jer manja povrsina im omogucava laksi prolaz kroz travu. Siroki leptiri daju vise okretaja i vibracija pri sporom namotavanju. Veoma veliki i siroki leptiri imaju tendeciju da rade kao kasikare, pa naglo cimanje pri anmotavanju je potrebno pri brzom namotavanju, da bi se leptir poceo okretati. veliki i teski leptiri tonu brze pa im to omogucava da idu i ostaju duboko.Srebrni i zlatni leptiri su najcesce upotrebljivana boja. Sve boje su prilicno zastupljene, i sve rade prilicno dobro u zavisnosti od situacije.

Nepisano pravilo je da se po suncanom danu i u bistroj vodi koriste bljestave i svetle boje, a tamne po oblacnom danu i u mutnoj vodi, ali sve zavisi od situacije i neki put je totalno obratno. Na primer neki ribolovci na pastrmku primecuju da rano u sezoni u mali recicama, kada se pastrmke vise hrane larvama nego insektima ili malim ribama, tamno ofarbane leptirice su mnogo efektnije nego svetle i bljestave po svetlon danu. Pa prema tome i sa varalicama kao i sa ostalim varalicama potrebno je eksperimentisanje dok ne nadjete i stvorite svoju sopstvenu koncepciju i shemu upotrebe leptirica.

Da li su bolje leptirice sa dlakom ili perjem ili pork rindom ili crvom je pitanje koje iziskuje dugotrajnu diskusiju jer ima ravnomeran broj pristalica. Ipak kada birate leptirice budite sigurni da odgovara vasem nacinu i vrsti ribe koju pecate. obratite paznju da ako stavite neki dodatak kao tvister ili nesto drugo, da odgovara velicinom i da nema negativan uticaj na rad varalice. Sigurno je da ako pokusavate naporno i razmisljate logicno, ulov nece izostati.

[Atila Hunski]

Kasikare

Kasikare su upravo istog oblika kao i donji deo kasike. Ipak, ogroman broj razlicitih varijacija je napravljen od kada je nas sreckovic ispustio svoju kasiku u reku. Danas se prave i kasikare od plastike i raznih drugih materijala. Oblik im je takodje veoma raznovrstan. Vecina kasika ce se pri namotavanju vrteti oko svoje ose cime se uvrce i najlon, koji time moze biti ostecen, pa je upotreba virble (vrtilice) preporucljiva.

Neke kasikare za razliku od ovih se krecu sa strane na stranu, dok neke jednostavno samo vijugaju kroz vodu. Ove vijugajuce kasikare su u principu veoma lake pa se sa njima ne moze daleko zabacivati. Izuzetno lake kasikare se nazivaju i "leprsavim kasikarama. " Kasikare se povremeno upotrebljavaju i kao "prokolica" za "strimer" musice. Kasikara u ovom slucaju na sluzi kao glavna varalica, vec kao primamljivac ribe svojim bljestanjem i rotiranjem. Izbor kasikara je ogroman, ali kao najbolja ( u S. Americi) se smatra crveno beli Daredevle. Tesko da je bilo koja zasikara zasluzna za toliko ulovljene ribe kao ova. Moze da uhvati ribu skoro svuda.Ipak u plitlim, travnatim terenima najvise se upotrebljava Johnson Silver Minnow.

Izuzetno efektan kada se na jednokrakoj udici (koja na kaci travu) nalazi dodatak u obliku trake od svinjske koze ( pork rind).Williams Wabler je jos jedna odlicna kasikara koja za razliku od prethodne dve zahteva malo vise "rada", da bi radila pravilno. Takodje dobra kasikare, pogotovu za salmona su Blue Fox Pixee i Lobo kasikare.Kasikare u sustini mogu biti koriscene u svim dubinama. U zavisnoosti od tezine , varalica ce pre ili kasnije potonuti do dna. Mogu takodje biti vodjene i sporo kao i brzo. Pri brzom namotavanju, kasikara ce stici do povrsine veoma brzo. Ipak najbolje rezultate daju kada se koriste veoma sporo. Bilo da se prezentiraju sa cimanjem ili ravnomernim povlacenjem, bice efikasne.

Pauza u ravnomernom namotavanju moze biti odlicna i veoma produktivna tehnika, jer pri zaustavljanju, kasikara ce skliznuti u nazad pravo u lice ribi koja je eventualno prati. Pri cimanju kasikara ima jako nepravilnu putanju, sto je odlicna tehnika ali koja rezultira cestim promasajima ribe. Kasikare mogu biti izuzetne kada se peca u dzepovima od trave. Cak i pri slobodnom padu kroz vodu, kasikare daju vibracije i odbljesak pa mogu privuci ribu.