Epidemija gojaznosti i u Evropi?

Nezdrava hrana uzrokuje gojaznost, bolesti srca i krvnih zila, dijabetes, mozdani udar, odredjene vrste raka itd. Sve donedavno Evropljani su ismevali Amerikance kao “debelu naciju”. Medjutim, epidemija gojaznosti ubrzo se tiho usunjala i na Stari kontinent.

Procenjuje se da je danas 25 odsto dece u Evropskoj uniji gojazno i ta se brojka svake godine povecava za oko 400.000. Prema nedavnim istrazivanjima u Italiji, cak je 36 odsto dece predebelo ili gojazno, a slicna je situacija u Velikoj Britaniji, spaniji, Nemackoj...Svako cetvrto dete u Evropskoj uniji ima ozbiljnih problema s debljinom, a medju glavnim uzrocima takve situacije su i velike “fast fud” kompanije, ciji je marketing usmeren upravo prema najmladjima. “Stvari su gore od nasih najcrnjih predvidjanja”, izjavio je Filip Dzejms, predsednik Medjunarodne radne skupine za gojaznost te dodao: “sirenje ove epidemije ide sve brzim tempom i potpuno je izvan kontrole”.
 
Naravno, radi se o vrlo slozenom problemu koji je posledica modernog stila zivota u razvijenim zemljama, hiperpotrosackog mentaliteta, stresnog tempa svakodnevice i jos mnogo toga... Ali uloga proizvodjaca nezdrave hrane i njihovih marketinskih strategija u povecanju broja obolelih od gojaznosti u Evropi nikako se ne sme zaobici. Ponajmanje kada je rec o deci. U SAD-u je nedavno apelacioni sud vratio u proces slucaj, u kojem se najveci svetski gigant u proizvodnji brze hrane, MekDonalds, optuzuje za zloupotrebu dece u svom reklamiranju. I dok se cini ociglediim da njihove kampanje idu za tim da svoje restorane prikazuju kao zabavna i vesela mesta s balonima, igrackama i klovnovima, odnosno - da ih deci ucine pozeljnima bez obzira na hranjivu vrednost jelovnika, tu zloupotrebu (jer ne postoji nutricionista ili lekar koji bi hranu u restoranu za brzu hranu nazvao zdravom) teze je dokazati nego sto se na prvi pogled cini.

Ali to je Amerika, gde su advokati potrebniji i od lekara, jer mnogi jedva cekaju neku priliku za sudjenje kojim bi mogli od optuzenih uzeti na milione, milijarde dolara. S druge strane, birokratska Evropa zeli delovati preventivno, iako je jasno da je za to vec prekasno. Poverenik EU za zdravlje i potrosnju, Markos Kuprijanu, pre nekoliko dana, ostrom je diplomatskom inicijativom, upozorio proizvodjace i ponudace nezdrave hrane (pritom se ne misli samo na lance brze hrane, nego mnogo sire - smrznuta hrana i hrana sa raznim hemijskim dodacima, razne grickalice, bomboni i cokolade, gazirana pica...) da prestanu reklamirati svoje proizvode deci. Ukoliko to ne ucine dobrovoljno, glasio je ultimatum Markosa Kyprijanua, EU ce doneti zakone kojima ce ih u tome spreciti. Prema njegovim recima, takav potez je potreban kako bi se stalo na kraj epidemiji gojaznosti, a traze se ozbiljna obecanja i prihvatanje obaveza do kraja ove godine.

Dakle, od onih koji nezdravu hranu proizvode i prodaju preko prodavnica, ali i onih koji je pripremaju u restoranima, ne traze se nikakva konkretna dela, samo obecanja. Kyprijanu je izjavio da su pocetne reakcije industrije hrane “vrlo ohrabrujuce”...Ogromnoj birokratiji kao sto je ona u Briselu zaista treba mnogo vremena da neke zamisli provede u delo, za sta su potrebni kompromisi i konsenzusi izmedu drzava-clanica i mnogih drugih interesa, zato je tesko ocekivati da ce njegova upozorenja uplasiti industriju hrane i da ce se ona bas tako lako i svojevoljno odreci svog dela kolaca. EU ce verovatno doneti “platformu” s kojom ce uci u pregovore s industrijom i zdravstvenim institucijama, a u cilju smanjenja broja gojaznih ljudi. Medjutim, Kyprijanu je vec lepo zamolio kompanije koje proizvode ili prodaju nezdravu hranu da na proizvode uvedu jasnije deklaracije te da smanje privlacnost svojih reklama za decu i mlade.

Neki mediji pozurili su pozdraviti takve zahteve i doneli bombasticne najave o objavljivanju rata “fast fud” industriji, ali mogu li promene koje ce eventualno izazvati biti takvog obima da ucine ista konkretno u suzbijanju debljanja i, uopste, pogorsanja “narodnog zdravlja”? Tesko. U Sjedinjenim Drzavama, neke su reklame zbog pritiska javnosti vec izbacene ili prilagodjene. Ali ako se zna da su medu promoterima nezdrave hrane, na primer, MekDonaldsa i Pepsija - Dzastin Timberlejk (Justin Timberlake) i Bijouns Knouls (Beyonce Knowles), najvece svjetske pop zvezde, moze li se onda uopste pricati o “smanjenju dozivljaja”? Pokusajmo situaciju s brzom hranom (ili, kako joj neki tepaju – “dzank fudom”) uporediti s onom u industriji duvanskih proizvoda. Radikalne restrikcije u reklamiranju, ostri porast cena, zabranjivanje pusenja na javnim mestima i obavezno etiketiranje cigareta kao stetnih za zdravlje ipak su urodili nekim plodom. Mediji od ljudi stvaraju konformiste pa je percepcija pusenja kao socijalno manje prihvatljivog ponasanja dovela barem do zaustavljanja rasta broja pusaca. I sve to jos nije dovoljno - neke zemlje vec su uvele, a neke razmisljaju o uvodenju jos strozih restrikcija, prakticno getoizaciji pusaca.

S druge strane, nezdrava hrana neuporedivo je rasirenija, dostupnija pa i jeftinija od zdrave. Prodaje se cak i u skolama, pobogu! U njen marketing ulazu se kolicine novca vece i od godisnjih proracuna nekih evropskih drzava, a deklaracije na nezdravoj hrani u ducanu razumeju valjda samo oni s doktoratom iz hemije. A dokazano je da nezdrava ishrana uzrokuje kardiovaskularne bolesti, mozdani udar, dijabetes, neke vrste raka i jos gomilu drugih bolestina, cak vise od cigareta i alkohola zajedno! Cini se li i vama da tu nesto nije u redu?

Tekst preuzet:

http://www.maksimalno.com/artman/publish/zdravlje/clanak_130.shtml

Vrh stranice