Gojaznost

Definicija

Gojaznost se definiše kao višak telesnih masti.
Ovaj termin se cesto poistovecuje sa pojmom prekomerna uhranjenost pod kojim se podrazumeva povecanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu na racun viška vode (edemi) ili mišicne mase (atlete,bodi bilderi), ili pak teških kostiju, a manje na racun telesnih masti. Gojazna osoba ima više kilograma od svoje idealne telesne težine, a taj višak je uglavnom mast (85 %), a malim delom voda i mišici. Umerena gojaznost je idealna telesna težina povecana za 15 %. Izrazita gojaznost je idealna težina povecana za 25 %, dok je maligna (ekstremna) kada je idealna telesna težina povecana preko 60 %. Žene su cešce gojazne dok su muškarci cešce prekomerno uhranjeni. Gojaznost kod žena najizraženija je posle dvadesete godine kao i posle menopauze. Muškarci su najcešce gojazni od 25 do 40 godine.

Istorijat

Gojaznost je najstariji i još uvek najcešci metabolicki poremecaj kod coveka. O tome svedoce razne skulpture drevnih civilizacija, grcke kariatide, egipatske sfinge kao i mnoge umetnicke slike.

Zašto nastaje gojaznost?

Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veci od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slucaju povecanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti nece doci ako postoji ravnoteža izmedu unosa hrane i energetske potrošnje.

1 g masti=9 kcal
1000 g ciste masti=9000 kcal
1000 g telesne masti=85% masti+15% vode i celija
1000 g telesnih masti=85/100*9000 kcal=7600 kcal, tj. za svakih 3000-3500 kcal koje uzmemo viška, a ne potrošimo dobicemo 1/2 kg masnog tkiva.

Koji su uzroci gojaznosti?

Do sada su poznati mnogi faktori koji uticu na pojavu gojaznosti, dok su neki još u fazi ispitivanja. Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica dejstva više raznih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških, socijalnih, metabolickih i fizioloških) tj. da je gojaznost multikauzalno oboljenje koje najcešce nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genskih odlika individue) i faktora spoljne sredine.

Nasledni faktori

Naslede se navodi kao jedan od najvažnijih faktora u nastanku gojaznosti. Po nekim autorima smatra se da ono cini 90 % uzroka gojaznosti, mada nedavne studije navode nižu cifru 30-40 %. Cinjenica je da se gojaznost cešce javlja u porodicama sto ukazuje da genetski faktor ima uticaja. Medutim, clanovi porodice dele ne samo gene vec i životni stil i navike u ishrani, a odvajanje ovih uticaja od genetskih je teško. Studije usvojenih odraslih osoba potvrduju ovu cinjenicu jer je zapaženo da je telesna težina ovih usvojenih ljudi bliža telesnoj težini njihovih bioloških roditelja, nego osoba koje su ih usvojile. Brojne studije blizanaca nam takode potvrduju cinjenicu da naslede ima velikog uticaja. Primer: Dvanaest pari blizanaca je stavljeno na dijetu koja je bila za 1000 kcal viša od njihovih potreba u trajanju od 100 dana. Praceno je povecanje telesne mase. Zapažene su vece slicnosti u broju dobijenih kilograma i rasporedu masnog tkiva kod istog para blizanaca (i to veca slicnost kod homo nego kod heterozigotnih) nego medu pojedinim clanovima ispitanika. Gotovo istovetni rezultati dobijeni su kada je sprovedena naknadno redukciona dijeta.

Takode se pomije poremecaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvodaci energije. Mitohondriji se nasleduju od majke i to objašnjava koleraciju izmedu težine deteta i težine biološke majke. Ako je biološka majka gojazna u kasnijim godinama postoji 75 % šanse da dete bude gojazno i obratno.

Poslednjih godina govori se o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu i odgovoran je za osecaj sitosti. Ako je ovaj protein abnormalan osoba koja pojede obilan obrok ne oseca sitost. 1995 godine otkriven je abnormalni gen za B3 adrenergicki receptor koji je odgovoran za iskorišcavanje masti tako da je metabolizam usporen, a masti se nagomilavaju u adipoznom tkivu. Drugi istraživaci smatraju da je poremecaj na nivou hipotalamusa i to feet back mehanizma.

Defektan metabolizam, tj. nesposobnost efikasnog iskorišcavanja energije (ATP), smanjeni enzimi (lipaze), smanjena aktivnost enzima za mobilizaciju masti i povišen nivo enzima za skladištenje masti.

Urodeno veci broj masnih celija kod gojaznih osoba ili poseban tip masnih celija koje lako hipertrofiraju mogu biti jedan od uzroka gojaznosti. Dobijanje u telesnoj težini u periodu izmedu 12 i 18-og meseca života, 12 i 16 godine i u odraslom periodu.

Faktori sredine

U raznim sredinama, kulturama i vremenu postojali su razliciti ideali za lep izgled. Punije osobe dugo su smatrane za simbol zdravlja i bogatstva. Ritual uzimanja hrane vezan je za radosne trenutke (svecanosti, slavlja, ispoljavanje gostoprimstva), kao i tužne trenutke (dace).

Psihološki faktori

Mnogi ljudi jedu da bi odagnali lose emocije (frustracije, dosadu, nesigurnost, ljutnju, tugu); hrana cesto sluzi kao zamena za nešto što je izgubljeno (ljubav, posao), slicno kao pušenje, opijanje. Oko 30 % gojaznih ima faze prejedanja (bingle eating disorder). Društvo zahteva lepe i vitke, a gojazna osoba je samim tim diskrimisana za razna zanimanja, ona se oseca nepoželjno, depresivno, jede više, a zbog svog izgleda postaje još vise depresivna i opet utehu nalazi u hrani (zacarani krug).

Fiziološki faktori

Bazalni metabolizam (osnovne energetske potrebe za održavanje života) smanjuje se posle 25 godine, jer prestaje rast i smanjuje se dejstvo hormona koji uticu na izgradnju tela, a povecavaju se katabolicki procesi za koje nije potrebna dodatna energija. Tako da životno doba ima uticaja na pojavu gojaznosti.

Fizicka aktivnost je važan faktor koji utice na potrošnju energije. Ona se takode smanjuje sa godinama života. Kod osoba koje žive u istoj porodici stvara se uslovni refleks da unose vise hrane po ugledu na ostale clanove porodice.

Procena željene telesne težine

Postoji više nacina za izracunavanje idealne telesne težine:
Standardne tabele (Weight to high tables) - prihvatljiva težina za osobu poznate visine

Nedostatci:

- ne odreduju procenat masti, tj. ne razgranicavaju masno od mišicnog tkiva
- ne prave razliku izmedu prosecne i željene telesne težine;
- 5 % populacije (izrazito niski ili visoki) ne uzimaju u obzir;
- neke ne uzimaju u obzir uzrast i pol;
- najveci problem za lekara je koju tablicu da izabere;

Pravilo palca (palac i kažiprst jedne ruke stave se oko rucnog zgloba druge ruke).

Tabele rasta za decu
Formula po Demole-u

Za muškarce: ITT=(TV-100) - (TV-150/4) + (G-20/4)
Za žene: ITT=(TV-100) - (TV-150/2.5) + (G-20/4)

ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine
Ova formula je prilicno zastarela i danas se sve rede koristi. Razlozi su ti što je ogranicena na razdoblje od 20-40 godine, savremene preporuke zahtevaju manji kalorijski unos zbog modernijeg i lakšeg stila življenja (nove tehnologije, automobili, daljinski upravljaci, itd.). ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine

Merenje gojaznosti

Svaka pojedinacna je teška 0.5 µg je "Sizifof posao". Napori internacionalne grupe bili su usmereni na jedinstvenu meru nezavisnu od drugih parametara i tako je 1990. godine usvojen kao metod izbora u merenju gojaznosti - BMI.

Sta je BMI?

BMI (Body Mass Index)- je odnos izmedu težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematicka formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izracunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat.
BMI=TT (kg)/[TV (m)] 2
TT=telesna težina
TV=telesna visina
TT=telesna težina
TV=telesna visina

Kako se odreduje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?

*Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošcu koje se pogoršava sa povecanjem BMI, a cesto poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira.

Komorbiditet vezan za gojaznost:

Hipertenzija
Kardiovaskularne bolesti
Dislipidemija
Tip II dijabetes
Sleep apnea
Osteoartritis
Sterilitet

Druga patološka stanja:

* idiopatska intrakranijalna hipertenzija
* prosirene vene donjih ekstremiteta
* gastroezofagealni refluks
* urinarna stres inkontinencija

Prisustvo jednog ili vise komorbidnih stanja povecava zdravstveni rizik vezan samo za BMI.
Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna?
BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina).

Kada se BMI ne može primeniti?

* kod dece u fazi rasta,
* kod trudnica i dojilja,
* kod osoba kod kojih je izražena muskulatura (body bilderi i atlete),
* kod osoba za skoliozom i kifozom ili drugim anomalijama gde ne može da se adekvatno proceni visina.

Distribucija masti

Iako je ukupna kolicina masti u telu znacajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takode, znacajan parametar, cak nezavisan.

Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti:

1. "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj vid gojaznosti javlja se kod muškaraca i zena posle menopauze jer se smanjuje estrogen, a povecava testosteron. To, medutim, nije uvek pravilo. Ovaj tip gojaznosti nosi povecan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srcana oboljenja i izvesne forme karcionoma.

2. Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower d istribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Cešci je kod gojaznih žena.

Distribucija masti može se proceniti merenjem:

Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio), tj. krojackim santimetrom izmeri se obim struka i deljenjem sa obimom kuka u cm.

Ovaj odnos je znacajan indikator distribucije masti, narocito abdominalne masti i dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0.8 za žene su donje granicne vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za obolevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošcu.

Obim struka

Merenje obima struka je drugi nacin da se proceni distribucija masnog tkiva. On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. Zapaženo je da osobe (muškog pola) koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povecan rizik, a preko 102 cm jako povecan rizik za obolevanje. Osobe (ženskog pola) koje imaju obim struka preko 80 cm imaju povecan rizik, a preko 88 cm imaju jako povecan rizik za obolevanje. Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najcešce povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se oznacavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinom su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srcana oboljenja. Svi pacijenti sa BMI manjim od 40 trebalo bi da izmere i obim struka jer on sam ili udružen sa povišenim BMI predstavlja faktor rizika. Osobe koje imaju BMI preko 40 ne moraju da mere obim struka jer je njihov zdravstveni rizik vec ekstremno visok.

Znaci, šak i umerena ili blaga gojaznost treba da se leci ako je abdominalno tkivo bogato mastima jer povecani broj i velicina masnih celija-adipociti udružena je sa njihovom povecanom metabolickom aktivnošcu. Iz ovog tkiva oslobadaju se masne kiseline direktno u portnu cirkulaciju što dovodi do nagomilavanja triglicerida u plazmi i kao posledica toga nastaje lucenje insulina-hiperinsulinemije jer nastaje rezistencija na glukozu i dolazi do povecanja i glukoze u krvi.

1 2 >

Vrh stranice