Cink

Hrana

– meso (organi) , riba, jetra, jaja, ostrige, mleko, neobrađene žitarice, pšenične klice, soja, pasulj, suncokretovo seme, spanać, grašak, boranija, pečurke, sok od grožđa, vino, pivski kvasac;
-boranija i paradajz zahtevaju zemlju bogatu cinkom za svoj rast.

Biohemija i uloga

– neophodan je za mobilizaciju vitamina A iz jetre. Od cinka zavisi nivo vitamina A u plazmi. Cirotičarima koji imaju manju koncentraciju cinka u plazmi davanje vitamina A ne poboljšava adaptaciju na mrak. Postalkoholičarski cirotičari (Leannec) osim što imaju smanjene koncentracije cinka u plazmi oni cink i pojačano izlučuju putem mokraće;

- kod manjka cinka apsorpcija folacina (B11) je smanjena za 53%. Cink je neophodan za enzim koji razlaže poliglutamil folacine (folacin iz hrane);

- kod hipovitaminoze D apsorpcija cinka u crevima i deponovanje u kostima smanjeno;

- jasan antagonizam postoji između kadmijuma i cinka;

- ulazi u sastav superoksid dismutaze koja katalitički odstranjuje slobodne radikale jona superoksida (O2¯). Pored cinka sadrži i bakar. Mitohondrijalna superoksid dismutaza sadrži mangan umesto bakra i cinka;- prisutan je u enzimima: alkoholnoj dehidrogenazi, alkalnoj fosfatazi, karboanhidrazi, prokarboksipeptidazi (karboksipeptidazi), citostolskoj superoksid dismutazi i retinen reduktazi (isto je što i alkoholna dehidrogeneza u jetri);

- ograničava aktivnost gvožđa u proizvodnji slobodnih radikala posebno hidroksilnih jona;

- velike doze cinka mogu dovesti do gubljenja gvožđa i bakra

- 90 metaloenzima zahteva cink za svoj rad. Neki od njih učestvuju i u sintezi DNA, DNA zavisna RNA polimeraza, mnoge aldolaze, peptidaze i angiotenzin konvertirajući enzim

- učestvuje u stvaranju kolagena, glikolizi i oksidativnoj fosforilaciji

- učestvuje u građi ćelijskih membrana

- pomaže digestiju i metabolizam proteina, ugljenih hidrata i fosfata

- ograničava oslobađanje hisamina iz ćelija, serotonina iz trombocita i inhibiše PGE1

- neophodan je za rastenje

- kompleks cink-insulin se nalazi u beta-ćelijama pankreasa. Kristalizacija insulina sa jonima cinka vrši se u goldijevom aparatu. Neophodan je za stvaranje rezervi insulina. Ukoliko dođe do nedostatka cinka smanjuje se tolerancija glukoze (kao kod šećerne bolesti), odnosno poremećena je fosforilacija glukoze

- 20% cinka je lokalizovano u koži, a na drugom mestu iza kože nalaze se kosti i zubi. Pretpostavlja se da su kosti depo, ali se iz kostiju brzo prazni. Ipak iz kostiju se sporije prazni nego iz brzometabolišućih organa: pankreasa, jetre, bubrega i slezine

- x-zračnom spektroskopijom cink, bakar i gvožđe u predelu lica i gornjeg dela vrata nađeni su u mnogo većoj koncentraciji nego na ostalim delovima tela. U koži su locirani u bazalnom delu pokožice

- visoke koncentracije nađene su u spermatozoidima, prostati i epididimisu, kao i u mišićima, kosi i eritrocitima

- ukupno u organizmu čoveka ima ga 1,5 do 2,0 g

- igra važnu ulogu u procesu deobe ćelija

- neophodan je za rastenje, razmnožavanje i normalno trajanje života. Povoljno deluje na sve reparatorne proces

- igra važnu ulogu u procesu razmene gasova u plućima. Pomaže oksidaciju delujući na ferment koji utiče na brzo oslobađanje ugljen-dioksida iz pluća. Cink je katalizator koji proces razlaganja ugljene kiseline na ugljen-dioksid i vodu ubrzava 5 000 puta. Potreban je 1 atom cinka za 1 molekul enzima, da bi enzim dobro dejstvovao, a ukoliko je koncentracija cinka visoka onda je njegovo dejstvo suprotno i enzim je onemogućen u normalnom radu

- nakon davanja interleukina 1 dolazi do pada cinka i gvožđa i porasta koncentracije bakra. Raste i produkcija metaloproteina u jetri (deluje na dvovalentne jone)

- cink je toksičan za Lactobacillus arabinosus, a njegova toksičnost se otklanja manganom. Magnezijum, kalcijum i stroncijum takođe su antagonisti cinka za taj mikroorganizam, ali pomenuti jonin ne otklanjaju toksično dejstvo cinka prema Leuconnostoc mesenteroides

- aktivira limfno tkivo. Kod manjka cinka nastaje hipoplazija timusa, limfnih čvorova, limfopenija, smanjen broj "T" limfocita i smanjen ćelijski imunitet

- nalazi se u leukocitima. Superoksid dismutaza učestvuje u regulaciji proizvodnje superoksidnih radikala u leukocitima, a koji imaju baktericidni efekat.
U toku leukemije koncentracija cinka u leukocitima pada. Privremena poboljšanja u toku lečenja praćena su porastom koncentracije cinka u leukocitima.
U toku hemioterapije (DTIC) malignog melanoma velike količine cinka se luče s mokraćom

- kako se cink izlučuje i znojem, ukoliko ljudi žive u toplim krajevima, a ne unose proteine životinjskog porekla, lako dolazi do manjka. Znojem se gubi 2-5 mg cinka dnevno

- može postojati genetski uslovljena selektivna smanjena moć apsorpcije cinka. Do manjka dovode i oboljenja jetre i steatoreja. Lekovi sa kataboličkim dejstvom ( npr. kortikosteroidi) dovode do manjka cinka. Ukoliko se daju kortikosteroidi, a razvije se manjak cinka sinteza kolagena se znatno smanjuje. Naprotiv, ukoliko se cink da uz kortikosteroide ne samo da ne dolzi do poremećaja u sintezi kolagena već cink uspeva i da zaštiti od nekih neželjenih dejstava kortikosteroida (posebno erozija na želucu). Do niskog plazmatskog nivoa cinka može doći zbog povećanog urinarnog gubitka osim kod ciroze i kod anemije srpastih ćelija , hronične upale bubrega, opekotina, inflamacija, mongoloizma, diabetes mellitusa i parazitarnih bolesti.
Manjak je nađen i kod bolesnika obolelih od tuberkuloze i kod srčanih postinfarktnih pacijenata;

- apsorpciju pomaže visok unos vitamina A, bakar, kalcijum i fosfor, a odmaže manjak fosfora, visok unos kalcijuma, alkohol i tetracyclin. Oralni kontraceptivi dovode do manjka cinka. Cink iz proteina životinjskog porekla bolje se apsorbuje od onog biljnog porekla.

Preporucene doze:

od 2 meseca do 4 god. 8 mg/d
4 god. i stariji 15 mg/d
trudnice i dojilje 15 mg/d

- toksične doze se kreću između 150 i 500 mg/d;
- cink sulfat ili glukonat pri oralnoj primeni prehodno je najbolje rastvoriti u mleku, jer se u mleku nalazi specijalni ligand-pikolinska kiselina koja vezuje cink i omogućava njegovu apsorpciju.

Klinika

–manjak- zastoj u rastu (kao izmedju osme i desete godine života), gubitak apetita, hipoganadizam, usporen seksualni razvoj, uvecana jetra, uvecana slezina, proliv, veoma gruba koža, alopecija, izmenjeno čulo ukusa i mirisa i slabo zarastanje rana.
Terapija: 0,4 – 0,8 mg/kg dnevno cinka ili 1 – 3 x 110mg cink sulfata/d približno 6 meseci. Visina doze zavisi od stepena težine bolesti. U ishranu uključiti veće količine proteina životinjskog porekla;
- cink prolazi kroz placentu i u slučaju manjka cinka u trudnice (naročito ukoliko je trudnoća nastala nakon uzimanja kontraceptivnih pilula) nastaje ili deformacija fetusa ili hipotrofija novorodjenčeta;
- do manjka može doći u toku parenteralne ishrane naročito novorođenčadi i dece. Obavezno obratiti pažnju da im se doda cink (150mg) i bakar sulfat (16 mg) u toku parenteralne prehrane;
- mlečne žlezde nekih žena ne luče cink (iako ga imaju dovoljno) te kod takve dece nastaje hipocinkemija. Soli cinka se naročito dobro apsorbuju rastvorene u ženinom mleku;
- ovi bolesnici su takođe skloni da jedu zemlju kao i kod manjka gvožđa (geogfazi);
- akrodermatitis ( uključujući acrodermatitis enteropathica), sa mogućim razvojem bulozno – pustuloznih promena na većim površinama tela. Terapija je 200 – 400 mg/d cinka. Manje doze ne sprečavaju recidiv bolesti;
- hipotrofično novorođenče;
- kod smanjene tolerancije na glukozu;
- šećerna bolest;
- perniciozna anemija;
- arterioskleroza;
- u terapiji recidivantnih respiratornih infekcija u dece;
- tuberkuloza;
- ulkus na želucu ili dvanaestopalačnom crevu;
- može da povrati izgubljeno ili poremećeno čulo ukusa;
- davati ga u toku terapije kortikosteroidima;
- kod alergija;
- sterilitet kod muškaraca;
- sa vitaminom B6 za impotenciju;
- za prostatičnu žlezdanu funkciju. Manjak može dovesto do hipertrofije prostate;
- ubrzava zarastanje rana. Zn-sulfat u dozi od 220 mg/d u caps. posle jela i do 3 puta ubrzava zarastanje rana, posebno onih nastalih na obolelim venama koje su posledica manjka cinka;
- za reumatoidni artritis;
- poremećaji izazvani kadmijumom (u industriji naročito);
- dodaje se uz antiseptike, adstringente i antiinflamaciona sredstva;
- kod Wilssonove bolesti sprečava zadržavanje bakra u jetri i lentikularnim jedrima;
- maligne bolesiti;
- hronične infekcije;
- kod opekotina;
- bele pege na noktima;
- akne;
- psorijaza;
- neki slučajevi šizofrenije;
- višak – može dovesti do poremećaja nervnog i digestivnog sistema.

Autor: Dr Vladislav Danicic

Tekst je preuzet sa http://www.vitaminologija.co.yu/

Vrh stranice