SELEN – pravi zastitnik!

Dok ne izgubi clana porodice ili dragog prijatelja ili dok se sam ne razboli, covek ne zna sta je rak! Banalna cinjenica da redovno uzimanje selena moze smanjiti njegove sanse da dobije rak moze mu iz temelja promeniti poglede na zivot!

Kada bi se medju 640 suplemenata koji se danas sirom sveta koriste u svrhu preventiranja degenerativnih bolesti mogao izabrati jedan apsolutno koristan a po svemu sudeci vrlo delotvoran, onda bi zasigurno to bio selen! Ujedno, to je suplement cije su granice izmedju korisnih i toksicnih ucinaka najuze; zovisno od doze on stiti od raka i izaziva ga! Pravi "zastitnik" koji jednako uzimaju lekari, kao i obicni smrtnici. I to svaki dan jer jedino tako pokazuje svoje pozitivno delovanje.

Kako deluje?

Ne treba zaboraviti da je selen sastavni deo mnogih enzima; prvenstveno aktivira enzim glutation peroksidazu (GSH-PX) koja deluje u obrambenom sastavu, sto znaci ako je nema dovoljno (cesto se dogadja) sastav funkcionise slabije. Na taj nacin selen pomaze obrani protiv raka. Ima on i druge sjajne aktivnosti pa tako u organizmu aktivira tzv programiranu smrt stanica raka (apoptozu). Selen ucestvuje u formiranju stanica cistaca (natural killer cells) koje su direktno angazovane u procesu obrane tela od spoljnih uzrocnika. Selen takodje koci (inhibira) stvaranje prostaglandina koji izazivaju upalna stanja, pa bi se moglo reci da indirektno deluje protivupalno.

Poslednje veliko istrazivanje selena s dvostrukom slepom probom na 1300 ljudi pokazalo je sledece: grupa ispitanika koja je kroz 7 godina dobijala 200/ug seleno-kvasca dnevno, imali su smanjenje smrtnosti od raka za 50% u odnosu na placebo gtupu. Drugo naucno istraziivanje jos je zanimljivije; muskarci koji su u hrani dobijali iz prirodnih izvora poviseni selen (provereno analizom dnevnog unosa), imali su 65% manje oboljenja od raka prostate. Dodavanje selena u svakodnevnoj ishrani pokazalo se korisnim kod populacije koja zivi tamo gde u zemljistu nedostaje selena (sto znaci da ga nema dovoljno u hrani i vodi tog podrucja). U takvim podrucjima, zahvaljujuci suplementaciji selenom, registrovano je smanjenje oboljenja hepatitisa. Nije potrebno naglasavati da je selen stimulator hormona stitne zlezde, dakle da u njegovu nedostatku nastaju neugodni homonalni poremecaji. Na kraju jos nesto zanimljivo; u dvostrukom slepom ogledu potvrdjeno je da na neki nacin (jos nije utvrdjeno koji) selen normalizuje pokretljivost spermatozoidasto je veliki problem muske neplodnosti. Poznato je jako antioksidacijsko delovanje selena, odnosno selen pojacava antioksidacijsko delovanje vitamina E! Italijanski istrazivaci su utvrdili da ga sportisti za vreme iscrpljujucih treninga gube kroz znoj cak do 300 /ug dnevno. Ako takav sportista dnevno dobija 100 /ug selena, sto je uobicajena praksa, bit ce uskoro u deficitu! Iz toga sledi da se koristi kao delotvorna zastita od oksidacijskog stresa.

Tokom 1989 godine sprovedeno je na podrucju NR Kine veliko istrazivanje hemoprevencije hepatitisa dodavanjem selena u hrani uz vrlo dobre rezultate. Neka podrucja Kine deficitna su u selenu; kad ga nema u zemljistu nema ga u biljkama i vodi za pice.

Selen se preporucuje zbog prevencije pojave raka, raka prostate narocito kod osoba koje nasledno naginju toj bolesti. Astma, ateroskleroza i nedostatak hormona stitn zlezde, makularna degeneracija mreznjace i retinopatija. Objavljen je velik broj eksperimentalnih radova na temu selen – pojava raka i uvek je zakljucak isti; tamo gde selena u hrani ima ili se umetno dodaje, manje je raka! Premda selen nije lek protiv raka znacajno moze pomoci!

Gde ga ima?

Brazilski orah, kvasac, celo zrno zitarica, hrana iz mora. I naravno suplementi u obliku tableta ili kapsula mogu biti izvorom selena.

Kome nedostaje selen?

Premda je potpuni nedostatak selena u hrani redak, moderan nacin ishrane "iz samoposluge" nikako ne osigurava dovoljno ovog minerala. Navika kod koje vrlo cesto samo zbog "ribljeg" mirisa na stolu nema proizvoda iz mora, moze izazvati njegov hronicni deficit. Pokazalo se da je to u pravilu cest slucaj kod starijih osoba, bolesnika, rekonvalescenata pa i aktivnih sportista. Bolesnici od AIDS-a su deficitarni u selenu a misli se da je nedostatak selena upleten i kod bolesti srca i krvnih sudova.

Doziranje i preporuke:

Mnogi lekari koji se bave nutricionizmom, preporucuju 200 /ug selena dnevno kroz duze vreme, a za starije osobe (iznad 50 g.) se preporucuje kontinuirano uzimanje. Spomenuta kolicina od 200 /ug dnevno se smatra sigurnom, ali se istovremeno upozorava da vec 1000 /ug dnevno moze biti opasno kroz duze vreme (selen je toksican i karcinogen). Najnovijom preporukom od 11. aprila 2000 godine, Institut za medicinu americke Akademije nauka (Food and Nutrition Board of the National Academy of Science) smanjio je preporuceni unos selena na 55 /ug za odrasle muskarce i zene. Zelim Vas podetiti da su muskarci do sada imali preporuku 70 /ug dnevno. Istovremeno, odredjen je i maksimalni dnevni unos selena koji iznosi 400 /ug. Do sada se kao najbolji pokazao seleno-kvasac tj preparat selena dobijen obogacivanjem uzgoja kvasca – selenom. Na Institutu za sportsku medicinu dr Colgana u San Diegu, Kalifornija kod pripreme sportista koristi se najmanje 200 /ug selena u obliku seleno-kvasca.

Sporedni ucinci i toksicnost:

Kod doza vecih od preporucenih, mogu se javiti poremecaji u rastu noktiju, osip koze kao i promjene na nervnom sistemu. Kao sto smo rekli, selen je "noz s dve ostrice" a sigurnosna doza je vrlo malena. Po pravilu, treba se drzati upustava. Ne preporucuje se eksperimentiranje s raznim kombinacijama selena.

Vrh stranice