Vitamin A

Zahvaljujuci svom presudnom uticaju na stanicnu diferencijaciju, pocetni vitamin abecede ili vitamin A zaduzio je najsiromasnije delove sveta i spasio ga najcrnje bede. Ako je neki vitamin zaista napravio “cuda” i doslovce ocuvao ljude i decu na dalekom Istoku od slepila tako sto im je hrana bila suplementirana, onda je to upravo vitamin A ili retinol. Stiteci stanicne membrane, jacajuci kozu i sluznicu, sprecio je mnoge infekcije i nekontrolisano bujanje tkiva pa ga se moze nazvati vrednim zastitnikom. Za razliku od drugih vitamina koji su u pravilu bezazleni i mogu se uzimati u povisenim dozama, A vitamin je specifican po tome sto u povecanim dozama moze biti - toksican. Zato je dobro da njegovo uzimanje bude pod nadzorom lekara.

Gde ga ima?

Ko se hrani raznovrsnim namirnicama bogatim provitaminom beta-karotenom (povrce i voce), po pravilu nema deficit vitamina A, ali kad ga nema, najbolji izvor su jetra, ulje bakalara, mleko. Osim u multivitaminskim preparatima, A vitamin se izolovano vrlo retko koristi.

Kako deluje?:

Cuvajuci integritet koze i sluznice doslovce sprecava ulaz mikroba, virusa i drugih uzrocnika bolesti u telo. Po tome bi se mogao nazvati “body guardom”. Posebno se spominje njegovo pozitivno delovanje kod akni. Buduci da sudeluje u gradji stapica u mreznjaci koji su fotosenzitivni vitamin A sprecava neugodno nocno slepilo. Dalje, vitamin A sprecava razorno oboljenje creva - celijakiju koja podrazumeva nemogucnost probave glutena. Na koncu vitamin A poboljsava zaceljivanje rana. Uticaj vitamina A na imunitet, na Crohnovu bolest, na cir zeluca, na anemije toliko su opisani da bi nam trebalo mnogo vise prostora od ovog ovde. Ima i celi niz drugih korisnih (zastitnih) ucinaka koje necemo blize elaborirati.

Mnoge bolesna stanja imaju za posledicu deficit A vitamina; ostecena creva npr., ne mogu apsorbovati masti i u njima otopljeni vitamin A, a zacepljeni izvodni kanalici iz zucne kese blokiraju razlaganje masti. Prvi znak blagog deficita vitamina A je nocno sepilo (hemeralopia) a ako se deficit nastavlja duze vreme, moze se pojaviti kseroftalmia sto je zapravo uvod u slepilo.

Doziranje i sporedni efekti:

Preporucena dnevna kolicina vitamina A (RDA) za odraslog muskarca je 1000 RE (retinol ekvivalenata) a za zenu 800 RE (1 RE = 1 /ug retinola). Pretvoreno u beta karoten to iznosi 6000 /ug ili 6 mg dnevno.

Opisani su slucajevi toksicnog delovanja A vitamina uglavnom kod preterivanja s terapijom akni ili kod dugotrajnog konzumiranja ulja iz jetre morskih pasa! Crvenilo koze, svrab, glavobolja i mucnina su prvi znakovi koji ukazuju da doze treba smanjiti. Srecom takve pojave su retke! U velikom izvestaju koje je objavio ugledni casopis New England Journal of Medicine navodi se ogled “uzivo” s visokim dozama A vitamina kod zena koje pred trudnocu zele izbeci razne defekte dece (malformacije). Kod prosecne doze od 50000 i.j. nije zabelezena ni jedna deformacija kod 120 poroda! To je demantovalo ranije oglede gde je bilo pojedinacnih slucajeva defektne dece.

Upravo zbog toga sto je A vitamin jedan od onih koji moze biti i toksican, najbolje bi bilo kada biste ga uzimali pod nadzorom lekara! Poznato je iz literature da su polarni istrazivaci, koji su kao hranu koristili jetru belih medveda vec za nekoliko dana osetili neobicne simptome kao sanjivost, glavobolju, iritabilnost i povracanje. Tablete vitamina A koji su nacinjeni specijalno za razne kozne bolesti i sadrze 20 puta vece doze od RDA, izazvali su kod osoba koje su to uzimale slicne simptome intoksikacije. Hronicna intoksikacija je karakteristicna po hrapavoj kozi i ispadanju kose. Kod zena u menopauzi preporucuje se najvise 25000 i.j dnevno. Medjutim, kod zena koje mogu zatrudneti, sigurnosna doza je manja i iznosi 10000 i.j. dnevno. Za ostale odrasle dnevna doza vitamina A ne bi trebala biti veca od 25000 i.j jer se mogu javiti osipi na kozi, glavobolje, umor i gubitak kose. Cesto puta A vitamin se nalazi kombinaciji s drugim vitaminima u tzv. multivitaminskim preparatima. U tom slucaju dobro je voditi racuna o mega dozama. Moguce je da vitamin A i neki lekovi stupaju u medjusobnu vezu u organizmu izazivajuci tzv. “interakcije” o cemu ce lekar najbolje doneti ocenu.

Vrh stranice