Petar Čelik vam savetuje

Svi ljudi imaju u sebi kreativno – stvaralacku crtu, ali je ona najizraženija kod onih osoba, koje poseduju dobru dozu samo motivacije. Medutim, za sve «buduce uspešne» zajednicko je to što su u stanju da se posvete poslu u kome žele da uspeju. Drugim recima, oni imaju takvu osobinu, koja bi se mogla nazvati potencijal koncentracije misli. Obicnim recnikom iskazano, to je u stvari, sposobnost odredenih ljudi da se udube u problematiku, kojom se bave i da iskoriste svaku šansu, koja postoji, a koja bi ih približila ostvarenju njihovih želja. Naravno, svakom ambicioznom bilderu mora biti jasno da je za postizanje uspeha, na bilo kom nivou, potrebno vreme. Što je veci protok vremena, to su vece šanse  za realizaciju uspeha. Potrebno je znati da se na brzinu ne može postici ništa vredno poštovanja.

I dok cekate, puštajuci da vreme radi u vašu korist, uživajte u predstojecem uspehu. Budite raspoloženi i veseli! Ne dozvolite sebi da vas obuzme nervoza, jer svako onaj ko nešto radi u grcu i «pod moranjem», taj postiže niže rezultate. I druga negativna osecanja, kao strah, zavist i bes, takode umanjuju šanse.

Sto se tice toga da sam imao ideje i viziju o pravljenju karijere, istina je. To se uvek desi u jednom odredenom trenutku, kada ti se «prikaže put», koji treba da slediš. Tog trenutka «saznaš« da možeš nešto postici. Posle se samo dovoljno dugo držiš te ideje i ona te vodi do uspeha. Svo vreme mene je intimno ispunjavalo saznanje da radim ono što je za mene samoga veoma bitno, tj. ono što volim”

„Danas sam više sklon tome da svoj nacin rada u teretani nazivan oblikovanjem tela, a ne više bavljenjem bodi bildingom. Zašto? Jednostavno zato, jer je bodi bilding u meduvremenu postao sinonim za što veci razvoj mišica. Iz tog razloga se danas smatra da je uspešan onaj bodi bilder, koji ima izrazito veliku mišicnu masu, te se stoga doticni smatra posebno dobro gradenim. Ja tako ne mislim! Za razliku od tela bildera takmicara, lepo oblikovano telo je privlacno i onda, kada nema isuviše masivnu muskulaturu. Ono što je lepo, lepo je uvek, pa nije potrebno da bude predimenzionirano da bi se lepota primetila. Dakle, razlika izmedu bildovanja i oblikovanja tela je velika. A, ako se orijentišemo naspram klasicnih kanona lepote, dobicemo potvrdenje u cinjenici da je uvek lepše izduženo telo od zdepastog i previše nabijenog. To jednako važi i za muško, kao i za žensko telo. Opravdanje za odstupanja telesnog izgleda bildera od kanona klasicne lepote se u bodi bildingu obrazlaže tako, jer se tu radi o takmicarskom sportu. Po meni je to samo izgovor za to što su u IFBB federaciji godinama menjali kriterijume ocenjivanja. Setimo se Frenka Zena, koji je bio Mister Olimpije 1977,  1978 i 1979. godine i koji je izgledao kao maneken naspram današnjih šampiona. Svejedno je on onakav, kakvog smo ga zapamtili, od današnjih pobednika sa Olimpije, ne samo bio lepše graden, nego je njegovo telo sadržavalo mnogo vecu dozu perfekcija. Takva jedna pojava je mene mogla mnogo više da inspiriše, nego recimo danas, pojava Roni Kolemana. Pogotovo, ako se zna, koliko se nekada doping manje primenjivao, nego što je to slucaj danas.”

“Tek sada se može sagledati koliku magarecu uslugu su Amerikanci ucinili bodi bildingu u zadnjih par decenija prošlog veka. To se najbolje može videti, ako bismo bodi bilding od pre dvadeset i pet godina uporedili sa današnjim. Napravimo li takvo poredenje, zapazicemo da je ondašnji bodi bilding slican današnjem fitnesu ili bodi-fitnesu, a da je manje slican onome što se podrazumeva pod sadašnjim pojmom «body building». Zašto je to tako? Jednostavno zato, što su u meduvremenu od bodi bildinga napravili ekstremni sport. Takav sport je postao odbojan za široke mase, jer se niko više ne može poistovetiti sa: Roni Kolemanom, Džej Katlerom, Markusom Rulom, Fleks Vilerom i njima slicnima. Sa nekadašnjim šampionom, Frenkom Zenom, mogli su se poistovetiti i intelektualni tipovi, kao i oni, koji nikada nisu procitali nijednu knjigu. Svaka mama je mogla krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih godina da poželi sina poput Zena, gotovo svaka devojka je mogla da zamisli takvim svog ljubavnika, ali danas nijedna majka ne bi želela da njen sin bude kopija Kolemana, a ni jedna normalna žena ne bi poželela u krevetu tog «monstruma» teškog skoro 150 kg, koliko on ima tokom godine. A, ako ne postoji odgovarajuca identifikacija, odredeni sport jednostavno prestaje da bude popularan. Osim toga, nekadašnji bodi bilding je bio alternativa savremenom coveku, koji je vežbanjem i pravilnom ishranom mogao da nadoknadi posledice modernog nacina života. A, zna se: ljudi se u modernom svetu premalo krecu, pogrešno se hrane, zakržljavaju. Bodi bilding je bio idealan sport za svakoga, ko je želeo da postane lepo graden i da ispravi posledice modernog nacina života.

Današnji bodi bilding nije u stanju da predstavlja model pomocu kojeg bi ljudi nadoknadivali posledice premale fizicke aktivnosti i pogrešne ishrane. On više nije u stanju cak ni da pruži motiv ili cilj za postizanje idealnog tela. Jer, tela današnjih šampiona u vrhunskom bodi bildingu u Americi, posebno onom, profesionalnom, nisu nikakav orijentir niza koga, osim za relativno mali broj onih, koji su željni toga da se istaknu u profesionalnoj afirmaciji. Danas bi se pre moglo reci da telo onih, koji se bave fitnesom može biti model lepo gradene osobe, sigurno pre nego što to može da bude šampion, u onome, što se danas naziva: «body building». Zato mislim da je bodi bilding krenuo stranputicom, jer je IFBB federacija od njega definitivno napravila ekstremni sport. Zato sebe ne mogu sagledati u toj i takvoj varijanti, vec bih pre rekao da se, kao i pre više decenija bavim «oblikovanjem svog tela», a ne «body building-om». To objašnjavam tako, što, ako pogledamo sve one (uslovno receno) «spodobe» na americkoj sceni, sticemo utisak da su to priglupi fizikalci, koji se pored ostalog takmice u tome, ko je spreman na vece rizike po zdravlje, ne bi li postao najrazvijeniji. Još, ako se uzme u obzir da se tu najcešce radi o momcima, koji nemaju neko poštovanja vredno obrazovanje ili ako su to oni koji, inace, verovatno nicemu ne bi uspeli, osim u ekstremnom razvoju mišica, onda možda možemo govoriti i o psihološkom profilu tih osoba. Evo obrazloženja u vidu pitanja koje traži odgovor: kako neko, ko nema za to odgovarajucu školsku spremu i nije ni na neki drugi nacin dovoljno obrazovan za tako nešto, može da se bavi eksperimentisanjem sa upotrebom lekova na sebi, «na živo»? To samo govori o vrsti psihološke konstitucije tih ljudi, koji na svaki nacin hoce da se istaknu, pa makar za to cena bila isplacena i u njihovom zdravlju. A, šta može, inace da radi mali nezapažen covek, koji nema priliku da se u necemu istakne, ako želi da postane poznat, da se njegovo ime i fotografije pojavljuju u medijima, osim što ce da radi ono, što mnogi drugi inteligentni i nadareni ljudi ne žele da rade? Po meniu je to pokušaj da se vlastito zdravlje prodaje za (u vecini slucajeva) mali novac i mrvicu slave. Sasvim je jasno: toliku mišicnu masu možeš postici samo uz ekstremne rizike po zdravlje. I nije toliko bitno što to znaju samo strucnjaci, vec je bitno što to sada znaju vec gotovo svi! Da se u opisanim slucajevima više NE radi o kulturi tela, odnosno da se to što bilderi – monstrumi rade, ne može tretirati kao negovanje i usavršavanje tela, jasno je ne samo radi toga što se za uspehe te vrste koristi po zdravlje opasna medikamentizacija, vec je u pitanju i nešto drugo. Naime, svako onaj, ko je vrhunske bildere (koji se kao profesionalci takmice na Mr. Olimpiji), video u vansezoni, onda bi mu bilo jasno o kakvim se osobama radi i bio bi siguran da se njihovo bavljenje bodi bildingom nikako ne može posmatrati kao njihov pozitivan uticaj na sopstveno telo. Zašto? Jednostavno zato, što osim kada koriste hrpe lekova da bi uvecali mišicnu masu i kada koriste ogromne kolicine tiroidnih hormona da bi skinuli salo pred svoj profesionalni nastup, vecina njih ima po 20 i više kilograma viška: VODE (od anabolickih steroida) I SALA (od prežderavanja). Izgledaju kao prasci. Imaju stomake, neprestano su zadisani, samo žderu, znoje se i nisu sposobni nizakakav normalan posao osim što vežbaju i po ceo dan se samo sobom bave. Onaj ko to realno sagleda, taj više ne može biti oduševljen takvim nacinom života i nece poželeti da i sam to radi i bude takav. To saznanje mora da ostavi loš utisak na svakog. Najvažnije i najtragicnije je saznanje što takav nacin života ostavlja posledice po zdravlje tih «zvezda». To govori i o tome, koliko su oni retko u formi i koliko retko imaju telesni izgled, koji bi se mogao opisati kao «privlacan». U kompletu sagledano, sve što ti momci rade je tortura za telo i za duh! Sveobuhvatno sagledano, to je aktivnost koja je suprotna od kultivisanja tela! Saznanje o tome da ti «supermeni» koriste toliko lekova opasnih po zdravlje, da ne žive normalno i da se cak u mnogim situacijama ne ponašaju normalno (njihovo asocijalno ponašanje je veoma cesto povezano sa njihovom agresivnošcu, na primer) se širi iz godine u godinu. Logicno je da se svi zapitaju: koliko «hazardera» ima koji prihvataju takva profesionalna pravila igre i takav nacin života kakav vode profesionalni bodi bilderi?

Svima onima, koji još uvek razmišljaju da li da se upuste u opisano nadmetanje, koje se zove vrhunski bodi bilding, preporucujem da se odluce za privlacniju, bezbedniju i zahvalniji varijantu, a to je bavljenje oblikovanjem tela - NA ZDRAV NACIN! Ukoliko se odlucite za bavljenje oblikovanjem tela, a ne za americku varijantu bodi bildinga, onda nema potrebe da se upuštate ni u ekstremne rizike. Donesete li takvu odluku, moci cete ostati sposobni da se, osim bavljenja oblikovanjem tela, bavite i ostalim lepim stvarima u životu, da imate profesionalni uspeh i izvan sporta, da imate porodicu i sreden intimni i privatan život. Takav život pored ostalog, podrazumeva i to da sadrži i razlicite kulturne sadržaje. Šta mislite koliko su u proseku knjiga u životu procitali americki bodi bilding - šampioni? U procentima ih ima veoma malo nacitanih i visokoobrazovanih. To su najcešce oni koji, ako i citaju knjige, onda su to one o upotrebi anabolika. Žalosno i bedno, jer ne može se ceo život svesti samo na to da budeš poput «bojlera» u ljudskom obliku. Svako onaj, ko ceo svoj život straci iskljucivo na spremanje brojnih obroka tokom dana i na žvakanje enormnih kolicina hrane, na gutanje doping sredstava i svakodnevno ubrizgavanje brojnih injekcija i na svakodnevne odlaske u teretanu, taj ce kad tad shvatiti da je – gubitnik. Vecina njih ce imati i trajne posledice. Eto, zašto odvracam ljude od takvog bodi bildinga. Za mene je to falš-bodi bilding, jer pravi bodi bilding je onaj koji je bio primeren svakome, onaj koji je popularan, jer je prijemciv kao model i onaj, koji stvarno otklanja posledice modernog nacina života. Tu se po logici stvari ubraja i onaj model, koji podrazumeva po automatizmu da su šampioni lepo gradeni ljudi, a ne monstrumi. Moj savet  clanovima fitnes klubova i teretana i obožavaocima razvoja mišica je da iznadu vlastitu meru u tome, dokle treba da idu. Možda «u zemlji neslucenih mogucnosti» ljudi moraju to tako da rade, kako se vec radi «preko bare»? Možda se tamo ceni samo ekstremni rezultat? Medutim, i pored krize, na našim prostorima, covek još uvek može da stice visoko obrazovanje sa mnogo manje para nego što je to slucaj na Zapadu. Osim toga ovde može da se, eventualno, zapocne i neki mali biznis, koji je mnogo manje rizican nego nacin života profesionalnih bildera. To se može sagledati i iz cinjenice da po automatizmu u Americi, ni najboljim bilderima, njihovo bavljenje sportom ne obezbeduje ni penzijski staž, ni socijalno osiguranje. A, starost ce se svima dogoditi, ukoliko je docekaju… No, i do tada treba biti zdrav: mentalno i fizicki!”

Vrh stranice