Ustao  sam kao Fenix - Pedja Petrovic 1. Deo

Predstavljamo Vam vec toliko poznatog Predraga Petrovica. Uglavnom svi znate sta je i koliko uradio za ovaj sport u proslosti, zato sam zeleo da ovaj intervju vodimo u totalno drugom pravcu od obicnih intervjua!


Pedja, kako se osecas posle velikog povratka na BB scenu, znamo da si do skoro imao veliki zdravstveni problem, kako si se izborio sa tim?


NA POCETKU - POZDRAV ZA SVE CLANOVE YU FITNES FORUMA

Kako se osecam? Recimo jednom recju ..SJAJNO…

Sada sam u nekoj  fazi aktivnog odmora, posle takmicenja koje sam imao, taj odmor nikako ne podrazumeva neodlazak u teretanu, nego samo mozda malo opusteniju varijantu ishrane, jer su u planu nova takmicenja, novi veliki rezultati.
Koliko god to sada ovako zvucalo cudno, moj plan je osvajanje medalje na evropskom prvenstvu u maju 2007. godine, kao i jos neki grand prix-ovi, sto se kaze "za svoj dzep", ali otom potom...

Sto se tice samog mog povratka, sta da kazem?
Kada sam u februaru prosle godine osetio bol u ledjima tj. donjem delu ledja, mnogo toga sam naslutio. Nista nisam uzimao zdravo za gotovo, dok nisam ostao bez mogucnosti hodanja. Jedno jutro nakon budjenja bukvalno nisam mogao da hodam.Tu je bio kraj i to je bilo strasno.

Na magnetnoj rezonanci je ustanovljeno da je u pitanju trostruka diskus hernija, da sada ne ulazim u istoriju bolesti.
Cinilo mi se da je svemu kraj. Pogotovo, kada je moj lekar video snimke i pitao me sta ja hocu, na moj odgovor da hocu da se bavim sportom on je odgovorio: "MOZE, ALI  BILIJAROM" ! Tu je bio kraj...

Iskreno, malo sam  upao u depresiju, u svoj toj agoniji nisam znao sta da radim, obratio sam se Milosu Sarcevu. Onda mi je on, po ko zna koji put, odgovorio tj. napisao opsirno pismo gde mi je mnoge stvari objasnio.
Izdvojio bih samo nekoliko recenica:

-PEDJA, SAMPIONI SU ONI KOJI SVAKI PUT USTANU KADA IH NEKO ILI NESTO BACI NA POD!

-I ZNAJ PEDJA, DA JA NE ZAOBILAZIM PROBLEME! JA PROLAZIM KROZ NJIH…

Naravno, pale su konsultacije o svemu, krenuo sam sa treninzima ponovo.
Potpuno sam promenio pristup treningu, promenio mnoge stvari u ishrani, doslo je do poboljsanja.

Iskreno, nisam hteo da se bavim vise takmicarskim bodibildingom. Samo sam zeleo da hodam..na pocetku..Kasnije se javila zelja da dobro izgledam.
Takmicarski duh mi nije dao mira. Bukvalno, celo leto sam bio u nekoj poluformi sa vise ili manje nekih padova, kada sam odlazio na neka putovanja ili odmore sa porodicom. Prave pripreme su pocele, verovali ili ne, 6 nedelja pred takmicenje.
Dakle, sve ono sto ide uz prave pripreme je pocelo je nedelju pre 14.10.2006. godine tj. pre odrzavanja drzavnog prvenstva u Novom Sadu.

Znam da neki kazu da ne zele da uce i da slusaju savete od nekoga ko je sebi doneo trostruku diskus herniju.

Hteo bih samo da porucim tim strucnjacima da sam ja svestan, kao i svi, da sam taj proces samo ubrzao. Dakle, diskus kao diskus je mogao da bude ostecen i od nepravilnog silaska sa bicikla.

Hocu da kazem, postoje ljudi koji nikada nisu ni krocili u gym a imaju diskus herniju, to nema nikakve veze. Ne zelim da ovim svojim intervjuom nekoga slucajno odvratim od teretane i aktivnog fizickog vezbanja.

Ovo sto radim jeste brutalno, verovatno je doprinelo ovoj vrsti povrede, ipak kada se uzme u obzir da kada neko boluje od diskus hernije, a nije aktivan sportas, da ga lecnici salju u banje na rehabilitaciju gde je osnova te rehabilitacije - TERETANA TJ. VEZBE OPORAVKA I REHABILITACIJE!



Porodica je vazan cinilac jednog uspesnog sportiste, kako je bilo tvojim najmilijima u tim trenucima za vreme povrede, zatim nakon odluke da se vratis u bodibilding i kada si trijumfovao na drzavnom prvenstvu?


Sto se tice faktora porodice, potpuno se slazem sa starom konstatacijom da je porodica odista veliki deo necijeg uspeha, naravno, ovo podrazumevam da vazi ako je neko uspesan sportista, kakvim sebe smatram u ovom sportu.

Podrska porodice je veoma bitna, bilo kojim poslom da se bavite, pogotovo u ovom nasem sportu, gde prilikom teskih dijeta, koje nekada traju i po 16 nedelja dolazi do raznoraznih situacija, ipak je ovo je sport u kojem moras da budes 24 sata dnevno,7 dana u nedelji stalno prisutan i ni u jednom momentu ne smes da odstupis od zacrtanog cilja.
Sve to iziskuje podrsku porodice, jer drugacije jedostavno ne moze, nema onoga ko bi sam uspeo u tome.

Dakle, pocevsi od samog pripremanja hrane, koja je znaci, drugacija od onoga sto jedu drugi ukucani, pa do besomucnih treninga kojih nekada bude i 3 dnevno, nervoze, nespavanja. Sve to moja porodica prolazi zajedno sa mnom.

Inace, supruga i ja imamo dva divna klinca, Ognjena i Strahinju koji su ujedno i moji najverniji navijaci. Naravno, tata im je idol.

Mada, licno nikada ne bih voleo da nijedan od njih nastavi sa ovim sportom, naravno profesionalno.

Sto se tice moje povrede i podrske porodice, sta da kazem, bila je jako teska situacija kada mi je saopsteno da od sporta mogu da se bavim samo bilijarom; bilo je faza od 3-4 dana kada su me supruga i deca bukvalno nosili na wc jer nisam mogao da hodam. E tu je potrebna podrska porodice!

Zajedno smo prolazili kroz to sve i naravno, posle pisma Milosa, zajedno smo odlucili da ja udjem u celu pricu ponovo, tj. takmicarske pripreme.

Sustinski, jako je tesko opisati sta podrska znaci nekome ko to nije nikada osetio, jednostavno svaka rec je istina kada neko kaze da je podrska porodice veoma bitna stvar. Rekao bih i najbitnija!

Tu ne sme da se iskljuci i podrska okruzenja oko tebe, ljudi koji te poznaju, cene, vole ...
Jer, to je takodje jedan veoma vazan segment bez obzira da li je rec o nekome ko je povredjen, da li se vraca na scenu, da li je tek poceo da se takmici ili bilo sta drugo. U svakom segmentu zivota  je potrebna podrska ljudi koji te vole, cene, postuju i to je tajna uspeha u svemu.

Ici kroz zivot, stvarati prijatelje a ne neprijatelje je recenica koje bi se trebalo svi da se pridrzavamo. Naravno da je nemoguce sa svima biti dobar i da bez obzira bavio se sa sportom ili ne, uvek ce biti onih koji ce imati suprotan nacin razmisljanja od mene ili nesto slicno, ali Boze moj, ljudi smo i ljudski je da svi i gresimo.

Dakle, pre ili kasnije sve dodje na svoje mesto.



Zbog povrede si morao da promenis svoj sistem treninga iz samog korena, kako si tada reagovao na taj trening i po cemu se razlikuje od predhodnih, posto smo videli da si nastupio u najboljoj formi svog zivota?

Upravo tako!
Godinama sam, imao pristup treningu, kao i vecina vezbaca, dakle - velike tezine, relativno mali broj ponavljnja itd.!

Sve se promenilo tada, kada sam doziveo ovu povredu tj. kada mi je Milos objasnio neke stvari i kada sam bukvalno receno, razbio sam sebi u glavi neke predrasude sto se tice treninga.

Dakle, povreda je bila takvog tipa da nisam smeo da radim vecinu klasicnih vezbi, pogotovo ne za ledja.

Sve se zasnivalo na teoriji muscle-mind connection sto je i dalo fenomenlane rezultate.

Naravno, rec je bilo i o drugacijem sistemu treninga, da neko ne pomisli da je rec musle-mind connection ono sto ce da uradi dobru formu.

Sve se uglavnom zasnivalo, na izolacionim vezbama za svaki misic, broj ponavljanja je otisao na 12-15, broj serija se nesto uvecao, sve je rezultiralo povecanjem ciste misicne mase, kasnije i fenomenalnom formom.

Recenica da misic ne poznaje, da li ti radis sa 100 ili sa 50 kg je kljucna!

Signal koji ce misic dobiti, velikim delom dolazi iz glave a ono osnovno sto je bitno je rec hipertrofija koju mozete izazvati upotrebom relativno malih tezina i sto je najbitnije angazovanjem razlicitih vrsta misicnih vlakna tj. svaki trening drugacije.

Osnova treninga je u super serijima, gigantskim serijima, super slow repeticijima i jos mnogo drugih tehnika koje su odavno poznate ali se nikada nisam usudio da primenjujem bojeci se ni sam ne znam cega.
Naravno, ovo pricam sa ove tacke gledista.
Da mi je neko predlozio ovu vrstu treninga pre 3 godine verovatno bih mu rekao da nije normalan, ali u okolnostima u kojima sam se nasao i bukvalno sam morao raditi ono sto mi je nametnuto tj. jedino sto je preostalo i to je ono sto mi je nedostajalo zadnjih godina.

Jednostavno, kada jednom neko oseti sta znaci vezbati na taj nacin verujte da nikada vise nece hteti da se vrati na nesto sto mnogo teze daje rezultate.

Da zakljucim, imao sam tu srecu da mi Milos pomaze i da mi je on to rekao, jer verujem da je bilo ko drugi to pomenuo ili predlozio jednostavno bih odustao od cele price tj. ne bih verovao u to, da je to moguce. S'ozbirom da sam imao i imam veliko poverenje u Milosa, nisam ni jednog trenutka pomislio da je to nesto sto ce da mi donese pomak na gore.Tako je i bilo!
Promena filozofije treninga je rezultirala sa ovim sto sam uradio u prethodnom periodu.

2 Deo >>>

Vrh stranice